PCELARSTVO

Stršljen

pcelarstvo — Mon, 20 Apr 2009 08:50:26 GMT

Stršljen je jedan od najopasnijih ljudskih ali i pčelinjih neprijatelja u toplijem dijelu godine. Zamijetite li gnijezdo ili stršljena u letu, ne približavajte mu se već se što prije udaljite. Ubod stršljena može biti smrtonosan. Stršljen je žuto-crni kukac vrlo sličan osi, ali mnogo veći.

Gnjezda gradi u šupljem drveću, vrbicima, drvarnicama ili sličnim zapuštenim staništima. Vrlo je opasan ali rijetko napada bez razloga. Hrani se kukcima poput ose. Pčele love obično u pčelinjaku ispred košnica, a nerijetko ukoliko su u mogućnosti ulaze i u samu košnicu gdje im je posebno zanimljivo pčelinje leglo. Jedan stršljen rijetko će uspjeti napraviti veću štetu u pčelinjaku, ali pojavi li se roj od desetak ili više stršljena u stanju su u borbi sa pčelama stražaricama napraviti pravi pokolj.

Iz ulovljene pčele isišu prikupljeni nektar, a ostatkom sažvakane pčele hrane mlade ličinke. Odrasli se stršljen hrani slatkim sokovima s drveća.

Preventivno uništavanje stršljenova u blizini pčelinjaka odnosi se na spaljivanje mogućih gnjezda u samom pčelinjaku ili preventivnim mamcima. U plastičnu jedno ili dvolitrenu bocu ulijemo mješavinu jabučnog soka, octa ili pive. Pčele neće zbog odbojnog mirisa ulaziti u bocu, dok će stšljeni namamljeni lakom hranom ući u bocu iz koje ne mogu izaći i utopiti se.

Stršljen za razliku od pčela leti i lovi ne samo po danu već i za vrijeme verdrih noći, osobito ukoliko su toplije. Radijus kretanja stršljena u potrazi za hranom je oko 1,5 - 2 km od gnjezda.

Falsifikovanje meda

pcelarstvo — Sat, 18 Apr 2009 06:37:56 GMT

Budući da je med skuplji od šećera, u nekim zemljama i nekoliko puta, uvek se našlo nesavesnih pčelara koji su nastojali iskoristiti tu činjenicu, da bi se na lak način domogli velike zarade. Takvi nečasni pčelari mnogo su škodili pčelarstvu jer su potkopavali poverenja potrošača i škodili pčelarima koji u svoj posao ulažu mnogo truda i sredstava da bi potrošačima pružili zaista ono sto traže.

Med se može falsifikovati na dva načina: bez pčela ili s pomoću pčela; u kanti ili u košnici. Najjednostavniji i najprimitivniji je način da se obični šećer otopi pomoću vode u gusti sirup i pomeša sa prirodnim medom. Tako se povećava količina meda i šećer proda po višoj ceni.Umesto šećera može se uzeti grožđjani šećer (glukoza) koji dolazi u trgovinu u obliku gustog sirupa. I jedan i drugi falsiofikat mogu se lako otkriti pomoću polariskopa. Prirodni cvetni med optički je levo aktivan, a otopljeni šećer i glukoza su optički desno aktivni. Ako se cvetnom medu doda izvesna količina šećernog sirupa ili glukoze, uz dekstrozu koja već postoji u medu, a koja je takođe optički desno aktivna, polarizacija skreće udesno i falsifikovani med postaje optički desno aktivan čime se razlikuje od cvetnog meda.

Mnogo je teže ako se za falsifikovanje upotrebi invertni šećer. On se otkriva pomoću hemikalije koja se zove anilinski hlorid. Čist med ostaje nepromenjen, a falsifikovani se tom hemikalijom oboji u crveno. Taj način nije uvek pouzdan, pa se traže sigurniji načini. Med i invertni šećer po svojem sastavu su slični, ali se po nečemu razlikuju. Na tim razlikana temelji se prepoznavanje pravog meda od falsifikata. Med, kao prirodni proizvod, sadrži u sebi mineralnih sastojaka, a invertni šećer, koji se dobija od običnog rafiniranog šećera, tih sastojaka nema.

U novije vreme nesavesni pčelari imaju običaj da pčele prihranjuju obilno šećernim sirupom. Pčele invertuju taj sirup (saharoza se raspada na dekstrozu i levulozu) i ostavljaju u saće. Pčelar saće izvrca i dobija med.

Iako je takav med proizvod pčela, ne može se uzeti da je pravi med jer je u njemu sam šećer, bez prirodnih sastojka koje medu daju punu vrednost. Ali ako uzorak sumnjivog meda pokazuje veći postotak saharoze nego što med obični ima med, postoji sumnja da je taj med dobijen od šećera. A poznaje se i po tome što u sebi nema prirodnih sastojaka.

Nekad pčelari u jesen izvade med i pčele prihrane šećerom. To nije falsificiranje jer se tako za ljudsku hranu dobija vredniji proizvod, pravi med, a šećerni sirup, koji ostane u košnici, za pčele je sigurnije za zimsku hranu, jer u sebi nema neprobavljivih sastojaka kao poneke vrste prirodnog meda, osobito medljikovca.

Prepoznavanje falsifikovanog meda: gustina falsifikovanog meda je manja od gustine pravog meda sa mineralnim sastojcima. Gustina pravog meda je oko 1,4 a falsifikovanog negde oko 1,3, stoga nam jednostavno merenje na vagi može pokazati koji je pravi med, a koji falsifikovan. Težina tegle u koju stane kilogram meda je oko 280g, tako da je njena težina sa medom 1280g, a težina iste količine falsifikovanog meda, zbog manje gustine je 1210g-1220g. Takođe, preteranim grejanjem med gubi ukus i aromu, ali menja i boju. Pregrejan med potamni, ukus mu postaje gori, a fina aroma nestaje.

PČELA MEDARICA - KRANJSKA PČELA (Apis mellifera carnica)

pcelarstvo — Sat, 18 Apr 2009 06:33:31 GMT


Autohtona pčela medarica koja prirodno obitava na našem području jest vrsta KRANJSKA PČELA (Apis mellifera carnica) ili "sifka" kako je od milja zove narod u Sloveniji i Hrvatskoj.

Od mnogo vrsta unutar roda Apis, najpoznatije su :
	- Apis dorsata, orijaška pčela koja je i najveća (Tajland)
	- Apis florea, najmanja predstavnica (Tajland)
	- Apis indica (= A. cerana), Indijska pčela
	- Apis mellifera, pčela medarica (Afrika, veći dio Europe i dio zapadnog dijela Azije)
	.
Poznato je 25 podvrsta pčele medarice (Apis mellifera) od kojih 5 podvrsta iz Europe :
	- A. mellifera ligustica, Talijanska pčela (Apeninski poluotok)
	- A. mellifera caucasica, Kavkaska pčela (Kavkaz)
	- A. mellifera mellifera, Crna ili tamna pčela (srednji i sjeverni dio Europe)
	- A. mellifera macedonica, makedonska pčela (područje Makedonije)
	- A. mellifera carnica, Kranjska pčela ili Kranjska sifka (od Koruške i Slovenije do Rumunjske i Bugarske)
	.
Podvrsta kranjska pčela podijeljena je na tri ekotipa :
	- Alpski
	- Panonski
	- Mediteranski
	.
Od svih vrsta i podvrsta u svjetskim gospodarskim mjerilima, najvažnije su kranjska i talijanska pčela.
Kranjska pčela ima dugo rilce koje joj omogućuje sakupljanje nektara i od dubokih cvjetića (djeteline npr.). Kranjske pčele prezimljuju u manjim društvima i matice većinom ne zalijegaju od listopada do veljače ili ožujka. No tada započinje brz razvoj društva i brza priprema za prvu veću pašu u godini koja može biti pri kraju travnja ili početkom svibnja. U kasnijem razdoblju za vrijeme vrućina i kada paše nisu tako izdašne, matica smanji zalijeganje. Kranjska pčela izuzetno je prilagodljiva prema uvjetima paše zbog brze promjene količine zalijeganja ili potpunog prestanka. Kranjska pčela posebno je mirna, mirno "sjedi" na saču i ne napada pčelara. Znatno manje skuplja propolis od kavkaske ili crne pčele tako da je rada sa okvirima u košnici lakši.

Kranjska pčela ima dugo rilce koje joj omogućuje sakupljanje nektara i od dubokih cvjetića (djeteline npr.). Kranjske pčele prezimljuju u manjim društvima i matice većinom ne zalijegaju od listopada do veljače ili ožujka. No tada započinje brz razvoj društva i brza priprema za prvu veću pašu u godini koja može biti pri kraju travnja ili početkom svibnja. U kasnijem razdoblju za vrijeme vrućina i kada paše nisu tako izdašne, matica smanji zalijeganje. Kranjska pčela izuzetno je prilagodljiva prema uvjetima paše zbog brze promjene količine zalijeganja ili potpunog prestanka. Kranjska pčela posebno je mirna, mirno "sjedi" na saču i ne napada pčelara. Znatno manje skuplja propolis od kavkaske ili crne pčele tako da je rada sa okvirima u košnici lakši.

Kranjska pčela ima posebno razvijen osjećaj za orijentaciju što je velika prednost pri tzv. paviljonskom pčelarenju kada su košnice smještene jedna uz drugu. Od ostalih podvrsta lakše otkriva šumsku pašu posebno meduna na jeli i smreci. Ona u košnici puno preciznije svojim poznatim pčelinjim plesom opisuje smjer i udaljenost paše. Jedna od velikih prednosti kranjske pčele u odnosu na ostale je i ta da je otpornija na bolesti.

Naš poznati pčelar pokojni Josip Belčić na početku opisa pčele medarice piše : "Pčelu medaricu poznaje svaki čovjek po njenom dobrom medu i po kojem žarkom ubodu."

Oklop tijela pčele sastoji se od kožnato-rožne tvari koja se naziva hitin. Tijelo pčele podijeljeno je na tri glavna dijela : glavu, prsište i zadak. Na glavi ima pet očiju, tri mala oka poredana u obliku trokuta (za gledanje iz blizine) i dva velika oka sa strane (za gledanje u daljinu). Dva velika oka u stvari su tzv. složene oči jer se sastoje od puno sitnih očiju. Na glavi se nalazi rilce i jezik pomoću kojih pčela siše slatke tvari. Na glavi su smještena i dva ticala koja služe za međusobno sporazumijevanje i primanje više informacija okoline. Prsa pčele sastavljena su od tri kolutića na kojemu su s donje strane smještena tri para nogu, Stražnje noge kod pčela radilica imaju "košarice" u kojima donose pelud. Sa gornje strane prsišta nalaze se dva para krila. Spuštena krila i položena uz tijelo najduža su kod truta, nešto kraća kod radilica a u odnosu na tijelo najkraća kod matice. Zadak pčele sastoji se od devet kolutića od kojih je vidljivo šest. Na kraju zatka nalazi se žalac koji je povezan sa otrovnom žlijezdom.

Pčela ima više žlijezda od kojih su najznačajnije one za izlučivanje mliječi i žlijezde slinovnice za izlučivanje fermenata koji su potrebni za proces pretvorbe nektara u med. Na srednjim kolutićima zadka s donje strane nalaze se četiri para žlijezda za izlučivanje voska, dok se na kraju zatka između predzadnjeg i zadnjeg kolutića zadka nalazi mirisna ili Nasanovljeva žlijezda ćiji miris okuplja pčele prilikom rojenja, pročisnog leta ...

Pčela medarica živi u brojnoj zajednici čiji se broj neprestano mijenja ovisno o intenzitetu zalijeganja matice. Ljeti, pčelinje društvo sa dobrom maticom može imati i preko 80000 radilica, nekoliko tisuća trutova i samo jednu maticu (zimi oko 30000 radilica, bez trutova i jedna matica). Pčelinju zajednicu kada je ugledamo izvan košnice u obliku grozda na drvu, nazivamo roj, dok onu u košnici nazivamo pčelinja zajednica, pčelinje društvo ili pčelac.

Normalno pčelinje društvo kada nije u fazi zimovanja, sastoji se od samo jedne matice, nekoliko tisuća trutova (pripadnici muškog spola) i znatnog broja pčela radilica (i do preko 80000 jedinki).

Metode borbe protiv varoe

pcelarstvo — Sat, 18 Apr 2009 06:31:30 GMT

Varoa, krpelji i kako ih uhvatiti

(Objavljeno u časopisu »Pčelar«, broj 9/2000, strana406.)

Ovde je predstavljen metod za uništavanje 95% krpelja u košnici.

Metod su razvili sledeći autori: Johan Calis*, Joor Beetsma*, Willem Jan Boot*, Jan van deen Eijnde**, Aad de Rujiter** i Sjef van der Steen**.

Ovaj metod je nazvan metod trutovskog legla. Na prvi pogled izgleda da se radi o metodu koji zahteva dosta rada. Međutim, dodatni radovi su potrebni samo nedelju dana pre veštačkog rojenja kada se svo leglo iz jedne košnice prebacuje u drugu. Ostatak aktivnosti je identičan podeli društava pri rojenju.

Varoa može da postane rezistentna posle dugotrajnog tretiranja fluvalinatom (Apistanom i drugim hemijskim sredstvima). Uz to ova sredstva se akumuliraju u medu, vosku i propolisu. Metode zasnovane na hvatanju varoe u zatvorenom leglu u osnovi zahtevaju više rada u odnosu na akaricidne tretmane.

Objedinjavanjem, metoda hvatanja varoe u zatvorenom leglu i prevencije rojenja u mnogome umanjuju ovaj nedostatak. U osnovi, višak rada se sastoji samo u prebacivanju trutovskog legla, ali kao rezultat imamo pčelinje proizvode bez akaricidnih ostataka.

Uvod

Varoa se najčešće nalazi u trutovskom leglu. Prisustvo krpelja u zatvorenom trutovskom leglu nije ništa novo, ustvari, to je bio prvi metod korišćen u borbi protiv varoe. S obzirom na to da se neki krpelji razvijaju i u radiličkom leglu ovaj metod je bio relativno neefikasan pa se prešlo na korišćenje drugih metoda.

Varoa se razmnožava u ćelijama legla. Istraživanja na Univerzitetu u Wageningenu su pokazala da varoa dvanaest puta više ulazi u trutovske, nego u radiličke ćelije. Zato, ako se stvori situacija da se svi krpelji nalaze na pčelama (a ne i u leglu) moguće je zarobiti visok procenat varoe parom ramova sa trutovskim leglom. Zatvaranje krpelja u košnicama, koje ne poseduju leglo, izuzev ramova sa trutovskim ćelijama je veoma efikasno. Period bez legla je od suštinske važnosti za ovaj metod, jer će krpelji, koji su svi na pčelama, biti pohvatani u trutovskim ćelijama. Ovaj princip se koristi u biološkoj kontroli krpelja.

Pretpostavke

- Moguće je u košnici bez legla zatvoriti dovoljan broj krpelja korišćenjem 500 ćelija trutovskog saća na 1 kg pčela.

- Varoa ne ulazi u ćelije legla prvih sedam dana pošto je matica zanela jaja. Ramovi sa leglom mogu u tom periodu biti prebacivani između društava bez rizika od prenošenja varoe.

- Za uspešno odgajanje trutovskog legla potreban je najmanje jedan plodišni nastavak sa leglom.

Hvatanje varoe u rano proleće

Za vreme prvog prolećnog pregleda, postavlja se ram sa trutovskom satnom osnovom u sredinu legla. Ovaj ram se vadi kada je većina trutovskih ćelija zatvorena. Pre perioda rojenja jedan trutovski ram trebalo bi da bude uvek prisutan u košnici. Na ovaj način trutovski ram će se brzo izgraditi i kontrolisaće se inficiranost varoom. Istraživanjem na Univerzitetu Wageningen je utvrđeno da je populacija krpelja stabilna i nije sposobna za ekspanziju.

Hvatanje u sezoni rojenja

U ovom delu opisa radiće se sa dva društva. Aktivnosti uključuju stvaranje situacije bez legla u jednoj košnici i podele društva iz druge košnice radi prevencije prirodnog rojenja. Rezultat su tri društva osigurana od rojenja i oslobođena varoe.

Društvo bez legla: Uzeti svo radiličko leglo iz društva 1 i prebaciti ga u društvo 2. Rezultatje da su svi krpelji u društvu 1 ostali na pčelama i da se sada mogu pohvatati jednim zalegnutim trutovskim ramom (stadijum legla jaja-larve).

Nedelju dana ranije u košnicu je stavljen ram sa izvučenim trutovskim saćem. Ovaj ram ostaje u košnici da se u njega pohvata varoa. Dva dana pre nego što će ćelije biti zatvorene krpelji ulaze u njih. Vremenom, novo radiličko leglo prve košnice postaje spremno za zatvaranje, ali su u tom trenutku svi krenuli već zarobljeni u zatvorenim trutovskim ćelijama. Kada je zatvoreno dovoljno trutovskih ćelija (500 na kg pčela) ram se vadi, otvara i izbacuju se lutke sa varoom.

Društvo koje se deli: U trenutku kada drugo društvo dobija leglo iz prvog društva dodaje se jedan ram sa trutovskim ćelijama u sredinu legla drugog društva, a u posebno telo koje je odvojeno matičnom rešetkom od drugog društva postavljaju se ramovi prvog društva. Posle nedelju dana pravi se veštački roj sa starom maticom, pčelama sa šest do sedam ramova (stresu se pčele) i trutovskim ramom. Po zatvaranju trutovskog rama, ram se vadi, otklapa, čisti se od lutki sa varoom i na taj način roj je oslobođen parazita. Osnovno društvo (2) je bez matice i ono će odgajiti sopstvenu maticu jer ima leglo u svim fazama razvoja. Ovo može da bude idealna prilika da se ubaci mlada matica. U daljem periodu iz društva (1) će se uzimati trutovski ramovi sa jajima i larvama. Dva rama sa trutovskim leglom se prebacuju iz društva (1) u društvo (2) sa pauzom od jedne nedelje. Kada su ovi ramovi zatvoreni, vade se, čiste od lutki i time je borba protiv varoa u društvu (2) završena.

Metod i njegove sekvence

Uslovi za uspešno korišćenje ovog metoda:

- Jaka društva: početkom proleća društva treba da imaju najmanje jedno telo i jedan nastavak s pčelama. (Verovatno se misli na LR košnicu. Primedba ured.)

- Potrebna su dva trutovska rama po društvu. Treba kupiti trutovske osnove i sa njima ožičiti jedan normalni plodišni ram. Najbolje je imati armiranu osnovu zbog otklapanja trutovskih ćelija i izbacivanja larvi.

Izimljavanje pčela

U toku aprila vrši se pregled pčela. Jaka društva treba formirati spajanjem dva slabija.

Stavljanje trutovskih ramova, kontrola i njihovo čišćenje

1. Potrebno je trutovskim osnovama ožičiti normalni plodišni ram.

2. Pčele će izvlačiti iz satne osnove trutovske ćelije.

3. Pri testiranju uočava se da su trutovske ćelije izgrađene i zatvorene posle dve nedelje. Ponekad to traje duže. Dobroje potsetiti se stadijuma u razvoju truta: tri dana jaje, sedam dana larva i četrnaest dana lutka.

4. Na trutovskom ramu moguće su tri situacije:

a) prazan ram ili ram sa tek zanetim jajima. Ovakav ram može da stoji tri nedelje u košnici.

b) Jaje i larve postoje. Ovakav ram može da stoji dve nedelje.

c) Leglo u svim stadijumima. Momenat izlaska trutova iz ćelija se može izračunati na osnovu trenutka stavljanja rama u košnicu i informacija dobijenih ranijim pregledima. Ukoliko se nađu prve zatvorene trutovske ćelije ram može ostati još jednu nedelju, ali ga apsolutno ne držati duže ili će se ovaj metod hvatanja krpelja završiti neuspehom.

5) Proceniti ili izbrojati broj zatvorenih trutovskih ćelija. Dobro je zapisati stanje ćelija u okvirima plodišta u beležnicu.

6) Kako ukloniti larve i lutke iz poklopljenih ramova? Predlaže se sledeće: Otvoriti ćelije viljuškom za otklapanje, istresti larve napolje, oprati ćelije vodom, osušiti i koristiti ponovo. Ostatke lutki bi trebalo isprati iz saća mlazom vode, a trutovsko saće čuvati suvo do ponovne upotrebe da bi se sprečio rast gljiva.

Hvatanje varoe u rano proleće

1) Za vreme prvog pregleda ram sa trutovskom osnovom se stavlja u sredinu legla. Preporučljivo je obeležiti ram i napisati broj košnice na njemu.

2) Kada su ćelije rama poklopljene on mora da bude uklonjen, a stavlja se drugi ram. Izvađeni ram se otklapa, larve se uklanjaju čiste, ram se suši itd. U toku ovog perioda potrebno je da jedan trutovski ram uvek bude u košnici.

3) Trutovski ram treba držati u košnici od početka sezone rojenja.

Hvatanje varoe tokom sezone rojenja

- Prvo treba odabrati datum kada će se veštačko rojenje vršiti.

- Najmanje nedelju dana pre tog datuma staviti matičnu rešetku između dva plodišna nastavka s tim da matica ostane u donjem.

Radovi po nedeljama

Nulta nedelja:

Čist trutovski ram (A) se stavlja u društvo (1). Zavisno od razvoja postojećeg trutovskog rama moguće ga je izvaditi ili ostaviti zajedno sa ramom (A). Važno je da se novoubačeni ram (A) zalegne, pa ga zato treba staviti u sredinu legla. Dobro je imati jedan zalegnuti trutovski ram u slučaju rojenja. Sa zalegnutim trutovskim ramom može se pohvatati varoa u roju.

Prva nedelja:

- Zatvoreni med može da se iscedi.

- Društvo (1). Ukloniti svo leglo iz društva (1) i prebaciti ga u društvo (2) izuzev trutovskog rama (A). Proveriti da li je ranije stavljen trutovski ram spreman za vađenje, čišćenje itd. Ovom društvu dodati ramove sa praznim saćem i utvrditi da li ima dovoljno ramova sa praznim saćem za unošenje nektara (pčele nemaju drugog posla). Trutovski ram (A) je ostavljen da bi se pomoću njega uhvatili krpelji sa pčela.

- Društvo (2). Svo leglo iz društva (1) se prebacuje u društvo (2). Ovo se radi iznad matične rešetke da bi se matica lakše pronašla sledeće nedelje.

Bilo koji ranije postavljeni trutovski ram treba pregledati da bi se utvrdilo da li je spreman za vađenje. Jedan prazan trutovski ram (B) se stavlja u sredinu legla ispod matične rešetke.

Druga nedelja:

- Društvo (1). Ukloniti zatvoreni trutovski ram (A) čime se završava borba protiv varoe u društvu (1). U ovom društvu više nema opasnosti od prirodnog rojenja.

- Društvo (2). Prvo se pregleda trutovski ram postavljen prethodne nedelje. Ako ram ne sadrži dovoljno ćelija sa svežim jajima onda treba odložiti naredne aktivnosti.

- Napraviti veštački roj od društva (2).

- Kada se napravi veštački roj sa stresenim pčelama od sedam do osam ramova i starom maticom, treba prebaciti društvo na drugo mesto (6 km) da se pčele izletnice ne vrate u staru košnicu.

- Trutovski ram (B) ide sa rojem, ali ne i leglo. Društvo (2) je sada obezmatičeno, tako da će matičnjaci biti izgrađeni. Zavisno od situacije ranije stavljeni trutovski ram može biti uklonjen.

Treća nedelja:

- Društvo (1). Staviti prazan trutovski ram (C).

- Veštački roj ukloniti, zatvoren trutovski ram (B) očistiti od varoe, čime je završeno uklanjanje varoe u ovoj košnici.

Četvrta nedelja:

- Društvo (1). Prebaciti zaležen ram (C) u društvo (2). Staviti novi trutovski ram (D).

- Društvo (2). Posle trinaestog dana pojaviće se nova matica (ili će biti ubačena mlada matica),

Staviti ram (C) iz društva (1). Za vreme sledeće nedelje izaćiće poslednja pčela iz starog legla.

Peta nedelja:

- Društvo (1). Prebaciti zaleženi trutovski ram (D) u društvo 2.

- Društvo (2). Trutovski ram (C) se uklanja i čisti, a ubacuje se ram (D) iz društva (1).

Šesta nedelja:

Društvo (2). Ukloniti i očistiti ram (D).

Društvo 1

Staviti ram sa trutonskom osnovom (ram A)*

Larve su prisutne u ćelijama

Stavitiram sa trutovsko m osnovom (ram C)*

Staviti ram sa trutovsko m isnovom (ram D)*

Prebaciti svo leglo u društvo 2, trutovski ram (A) ostaje

Izvaditi, očistiti

ram (A)++

Društvo 2

Ubaciti svo leglo iz društva1, postaviti matičnu rešetku, matica je u donjem nas-tavku

Staviti trutonski ram iz društva 1 (ram C)*

Staviti trutovski ram iz društva 1 (ram D)*

Staviti

ram sa trutovskom osnovom (ram B)*

Izvođenje matice?

Izvođenje

matice?

Izvaditi, očistiti

Ram (C)++

izvaditi. očistiti ram

(D)++

Roj formiran od

društva 2

Formirati veštački roj od društva 2 sa maticom i trutovskim okvirom (B) ali bez legla

Izvaditi, očistiti ram (B)++

Nulta nedelja

Prva

nedelja

Druga nedelja

Treća nedelja

Četvrta nedelja

Peta nedelja

Šeta nedelja

* Kada je unos nektara u toku, ram ubaciti u sredinu legla u donji nastavak da ga pčele ne napune medom. Ako je unos manji trutovski ram dolazi u gornji nastavak u sredinu legla.

++ Ram (A) će postati (C) a ram (B) će postati (D)

Kontrola efikasnosti

- Društvo (1) i veštački roj

Društvo sa kilogramom pčela može efikasno biti oslobođeno varoe uz pomoć 500 trutovskih ćelija, dok društvo od 5 kilograma zahteva 2500 ćelija. Praktično, ovo znači daje borba protiv varoe kod rojeva efikasna ako se ima 500 ćelija zatvorenog trutovskog legla. Kod društva (1), najveći procenat varoe odlazi u društvo (2) sa kompletnim leglom. Krpelji sa pčela će biti uhvaćeni uz pomoć trutovskog rama koji ostaje u društvu.

- Društvo (2)

U slučaju ovog društva poslednja dva rama koji su zaleženi u društvu (1) i zatvoreni u društvu (2) su od najvećeg značaja za efikasnost metoda. Ako je zatvoreno 2000 trutovskih ćelija problem je rešen. Ukoliko ovaj broj nije dostignut treba staviti trutovske ramove dok leglo nove matice u njima ne bude zatvoreno. Efikasnost će biti određena brojanjem zatvorenih ćelija trutovskog legla.

Kontrola na kraju sezone

- Broj krpelja u košnici (kada postoji leglo) se određuje brojanjem palih krpelja na podnjaču i množenjem tog broja sa 50.

Ako nema više od 10 krpelja dnevno malo je verovatno da će izazvati veću štetu.

Preveli i pripremili:

Ćurčić Srboljub i Svetlana - Kragujevac

*Univerzitet Wageningen Holandija - katedra za entomologiju,

**Institut za istraživanjs pčela i polinaciju – Ambrosius Hoeve, Hilvarenbeek, Holandija.

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PERGE NA PČELINJACIMA

pcelarstvo — Sat, 18 Apr 2009 06:29:16 GMT

Perga je produkt koji pčele pripremaju od cvetnog praha i meda uz dodatak sekreta svojih žlezda.

Cvetni prah (polen), koji pčele donesu u košnicu, skladište one u ćelije saća. Potom, druge pčele ovaj odloženi polen pažljivo mešaju mandibulama, dodajući mu sekret svojih žlezda; posle ovoga one ga sabijaju.

Pod dejstvom fermenata meda, sekreta pčelinjih žlezda i celog niza mikroorganizama, dolazi do mlečno-kisele fermentacije i polen se pretvara u pergu. Mlečno-kisela fermentacija perge traje 15 dana. Za vreme previranja u pergi se nagomilava značajna količina (do 3.2%) mlečne kiseline; ona zajedno sa jedinjenjima, koja imaju antibiotička svojstva, obezbeđuje konzervaciju perge.

Perga je u ćelijama saća mikrobiološki sterilna i sadrži samo neke oblike kvasaca. Iako je u polenu izdvojeno 148 oblika kvasaca, koji su sintetizovani u vitamine i koji obogaćuju pergu nekim belančevinama, lipidima i fermentima, prilikom visoke koncentracije mlečne kiseline prekida se razvoj ovih kvasaca.

Pčele nikada do vrha ne pune ćelije pergom. Perga ispunjava zapreminu ćelije sa 57% (140 - 180 mg). Potpuno popunjeni sat pergom teži 1.4 - 1.6 1 kg. Gornji sloj perge, koji je namenjen dužem čuvanju, pčele zalivaju medom, a u vreme glavne paše dodaju mu još meda i zapečaćuju ga. Tako se dobija medno-pergni sat, u kome se perga veoma dobro čuva.

Hemijski sastav pergeje sličan hemijskom sastavu polena.

Perga sadrži više šećera nego polen. To je s toga što, pčele praveći pergu, polenu dodaju nektar i med. Maseni udeo proteina u pergi je veći od 20%, a mesnoće do 9%. Perga sadrži mnogo mlečne kiseline, i njen 2%-tni vodeni rastvor ima rN vrednost, koja nije manja od 3,7. Kvalitativni sastav i količinski sadržaj aminokiselina perge praktično odgovara aminokiselinama tela pčele i značajno se razlikuje od aminokiselina cvetnog praha kod raznih kultura. Vrednost perge je u tome, što su u njoj sve nezamenljive aminokiseline neophodne za organizam kičmenjaka. Zbog visokog sadržaja belančevina, vitamina i mikroelemenata perga je našla primenu u industriji hrane, a ima perspektivu u kozmetici i medicini.

Perga blagotvorno utiče na organizam čoveka, jer je bogata kvalitetnim belančevinama, nezamenljivim amino i masnim kiselinama, ugljenim hidratima, vitaminima i drugim biološko-aktivnim materijama. Njeno korišćenje povećava imunološki sistem i adaptacione sposobnosti organizma, a doprinosi i smanjenju umora. Perga se koristi u lečenju kolitisa, hroničnih zatvora, hepatita, hroničnih zapaljenja prostate i impotencije. Ona se primenjuje u sklopu terapije pri lečenju obolelih krvnih sudova, u cilju sprečavanja arterioskleroze, upale moždane kore, kod nervnih i psihičkih oboljenja, kada je narušen rad endokrinog sistema i za sprečavanje krvarenja.

U novije vreme naglo narasta interes za pergu, iz više razloga. Kao prvo, ima određenih poteškoća u sakupljanju cvetnog praha (polena) pomoću sakupljača polena, u vreme masovnog cvetanja polenarica. Potrebni su posebni pribori (sakupljači polena, električne sušilice, izvori napajanja), koje svakodnevno treba obsluživati u vreme kada je pčelar najpreopterećeniji. Polen iz koritanaca treba oduzimati svakodnevno. Kada su punktovi sa velikim brojem košnica udaljeni, pčelar ne može svakodnevno obilaziti te punktove i prerađivati polen. Korišćenje sakupljača polena ne stimuliše rast i razvitak pčelinjih društava, a može umanjiti proizvodnju meda i povećati rojidbu; takođe, utiče na rezultate prezimljavanja zbog fiziološke nepripremljenosti pčela, omogućava pojavu i jačanje niza opasnih bolesti pčela (varoze, askosferoze, truleži). Nedostatak polena takođe može izazvati pojavu gljivičnih bolesti i truleži. I mlade matice mogu stradati pri povratku sa bračnog puta ukoliko sakupljač polena nije otvoren.

Sakupljanje perge u saću, sa kasnijim njenim vađenjem i korišćenjem, oslobađa nas svih navedenih nedostataka. Kao prvo, hranljiva i energetska vrednost, kao i biološka aktivnost perge je veća nego kod cvetnog praha. To je proizvod koji su same pčele pripremile i konzervirale na bazi polena i koji ima stabilan hemijski sastav. Perga ima najviši stepen konzervacije, isključena su zagađenja mikotoksinima (proizvod gljivica koje se brzo razvijaju u vlažnom polenu), a gubitak vitamina i aminokiselina se smanjuje na minimum. Perga je dobro izbalansiran proizvod. Polen pojedinih biljaka ne mora sadržavati sve aminokiseline, vitamine i mineralne materije. Tako kod polena maslačka, od deset nezamenljivih aminokiselina nedostaju tri, a kod ive nedostaju dve. Kod perge koja je uzeta iz košnice, uvek imamo kompletan sastav svih nezamenljivih aminokiselina.

Osim toga, postojeće tehnologije konzervacije polena ne dozvoljavaju nam da garantujemo potpuno očuvanje njegovih komponenata. Deo vitamina i aminokiselina se uništava već pri sušenju. Tokom godinu dana čuvanja polen gubi do 50% svoje hranljive vrednosti, a pčele ga prihvataju i troše samo 30 - 40 %. Pčele koje su dobile polen, čuvan u frižideru godinu dana, izvele su za 56% manje legla od pčela kojima je dat svež polen. Prega se može čuvati dugo, bez kvalitativnih izmena njenih svoj stava; na suvom i prohladnom mestu može se čuvati do 17 godina.

Oduzimanje viška perge od pčelinjih društava značajno povećava prihod i ekonomsku efikasnost rada na pčelinjaku. Ovaj kvalitetni proizvod koristi se i u industriji životnih namirnica, kao i u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Korišćenje ugljeno-hidratno-belančevinaste prehrane sa pergom u bespašnom periodu omogućava: da se društvo za pašu dopunski uveća za 1 kg pčela, da prinos društva bude veći za 25 - 30% i da se dobije 2 - 2.6 puta više voska.

Posle odstranjivanja perge iz saća, koje je predviđeno za topljenje, povećava se dobijanje i kvalitet voska, što takođe ima važan značaj.

Oduzimanje satova sa pergom, iz kojih će se kasnije vaditi_i prerađivati perga, radi se ili na početku glavne paše, kada su rezerve u gnezdu maksimalne, ili na jesen, prilikom formiranja gnezda za zimu. Od društava, koja su u dvokorpusnim košnicama, oduzimaju se satovi sa pergom pre glavne paše, pretežno iz donjeg korpusa, gde su rezerve perge maksimalne. U zamenu za oduzete satove sa pergom stavljaju se satovi sa leglom iz drugih korpusa, a na njihovo mesto kvalitetno saće iz rezerve ili satne osnove. Posle glavne paše, prilikom formiranja gnezda za zimu, u košnici se ostavljaju 2-3 sata, koji imaju najmanje 1.7 kg perge. Drugi satovi, sa većim sadržajem perge uklanjaju se iz gnezda. Za prolećni period se iz društva izdvajaju 1-2 sata, koji imaju najmanje 0.5 - 0.7 kg perge, a ostali se prerađuju.

Satovi sa pergom izdvojeni za preradu, pre svega se oslobađaju meda, a zatim se pomoću pčela čiste. U tom cilju, odlažu se korpusi sa satovima dalje od pčelinjaka, a ukoliko bliže od 3 km postoji drugi pčelinjak, onda ih dajemo jakim društvima; pri tome ih razdvajamo od gnezda platnima ili pregradama, ostavljajući mogućnost pčelama za slobodan prolaz. U korpus se stavlja 9 -10⁾satova sa pergom, iz kojih pčele čiste sav preostali med posle vrcanja. Sa ovim poslom ne treba kasniti. On se obavlja odmah posle vrcanja i razvrstavanja saća.

Očišćeni satovi sa pergom od ostataka meda predviđeni za preradu, čuvaju se do početka stabilnog zahlađenja.

Izvlačenje perge iz saća obavlja se na različite načine. Često se saće sa pergom prosto reže na uske komade, zaliva medom i koristi za ishranu.

U novije vreme proizvedene su mašine i osvojena tehnologija potpuno mehanizovanog izvlačenja perge iz ćelija saća.

Razrađena tehnologija izvlačenja perge iz ćelija saća zasniva se na četiri sledeće osnovne operacije:

1. Pripremljena sirovina se suši do nivoa vlažnosti 14 - 15 %. Sušenje se vrši na temperaturi 40°S tokom 8-10 časova. Za ubrzanje procesa sušenja vrši se skarifikacija (zagrebavanje ili probadanje) gornjeg sloja perge, koji je prožet medom i predstavlja smetnju intenzivnom isušivanju.

Kasnije je predloženo korišćenje vakumske sušilice (abt. sv. No 1678265 AI,1991), koja omogućava da se perga u saću isuši za 5 - 7 časova pri temperaturi 40°S, na nivo vlažnosti od 10%. Ovakva perga postaje tvrđa i manje se grudvica drobi prilikom čišćenja, što značajno umanjuje gubitak.

2. Isušena sirovina se hladi na -1°S, i melje na drobilicama saća propuštanjem između valjaka razmaknutih 4.9 (5.0) mm, što obezbeđuje potpunu razgradnju i izdvajanje čaura.

3. Samlevena sirovina se prosejava mašinama za čišćenje semena uz vazdušnu struju brzine 7.5 - 8 m /ses, i sa sitom gustine 2.6 mm. Na ovaj način se odvajaju čestice voska od perge.

4. Dobijena perga se dezinfikuje gama zracima ili mešavinom gasova oksi-etilena i brom-metila.

Prema organoleptičkim i fizičko-hemijskim pokazateljima perga treba da odgovara sledećim normama (Tab.18).

Tablica18 Tehničke norme za pergu

Pokazatelj

Karakteristika

Spoljašnji oblik

Sitne nejednake grudvice

Boja

Od tamno žute do mrke

Miris

Karakterističan, medno-polenov

Ukus

Kiselo-sladak, malo gorak

Konzistencija

Meko-trošne,lako rastresite grudvice

Zaraženost plesnima

Nije dopuštena

Maseni % mehaničkih primesa (košnična prljavština), ne više

0.1

Meseni % N2O, ne više od

15.0

Maseni % voska, ne više od

5.0

Vodonični pokazatelj (rN) 2%-tnog vodenog rastvora proizvoda, ne manje od

3.7

Kiselost,S, ne veća od

20.0

Maseni % sirovog proteina, ne manje od

20.0

Flavonoidna jedinjenja,%, ne manje od

2.5

Perga se pakuje u staklene teglice, polietilenske vreće i odgovarajuće bočice. Razmeravanje se vrši do 30 kg mase, neto.

Perga se čuva u čistim i suvim prostorijama, bez stranih mirisa. Čuva se na tempetaturi od 0 do 15° S i pri vlažnosti koja ne prelazi 75%. Prostorija treba da je zaštićena od muva, osa, pčela i mrava.

Garantni rok čuvanja perge je 12 meseci od dana pakovanja.

Organsko pčelarstvo

pcelarstvo — Sun, 15 Mar 2009 13:09:01 GMT

Šta je to organsko pčelarstvo?

Kad je riječ o organskoj poljoprivredi u BiH, gdje spada i pčelarstvo, može se reći da su načinjeni kvalitetni pomaci naprijed. Udruženje za certifikaciju pod nazivom Organska Kontrola već nekoliko godina aktivno radi na promociji i samoj kontroli organske ili ekološke proizvodnje. Što se tiče pčelarstva prelaz sa konvencionalnog na organsku proizvodnju treba da bude postepen proces.

Veoma je bitno da prvi korak ka organskoj proizvodnji meda bude ispravan i kvalitetan, a on podrazumjeva da se:

1. obezbijedi organski vosak, odnosno satna osnova koja je 100% napravljena od pčelinjeg voska, za početak i samo osnivanje organskog pčelinjaka dovoljno je da sakupite vosak od voštanih poklopčića, preradite ga u satnu osnovu i zatim stavite ga u upotrebu.

2. Koristiti rosfrajnu žicu, košnice ofarbati ekološkom farbom ili lanenim uljem-firnes.

3. pčele, tj. novoformirane zajednice tretirati isključivo organskim lijekovima ili kiselinama. Od organskih lijekova preporučujemo Api Life Var, Bienenwahl, oksalnu kiselinu, mravlju kiselinu i naravno korištenje rama građevnjaka.

Principi organskog pčelarstva navedeni u dokumentima Organske Kontrole

Pčelarstvo,

5.1.1.

Pčelarstvo može biti certifikovano nakon perioda konverzije od jedne godine.

5.1.2.

Kada postoji rizik da je vosak zagađen hemijskim pesticidima vosak treba biti zamjenjen organski proizvedenim voskom tokom perioda konverzije. U slučajevima kada sav vosak ne može biti zamjenjen tokom perioda od jedne godine, period konverzije može biti produžen od strane Organske kontrole.

5.1.3.

Uvedene pčele ce poticati iz jedinica organske proizvodnje kada je to moguće.

5.1.4.

Košnice trebaju biti postavljene na poljima kojima se organski upravlja i/ili u divljim prirodnim područjima. Košnice mogu biti postavljene na područja koja osiguravaju pristup izvorima medne rose, nektara i polena, a koji su u skladu sa zahtjevima organske proizvodnje usjeva dovoljna da opskrbe sve pčelinje prirodne potrebe. Košnice neće biti postavljene tako da pčelinja hrana ili polja ili ostala područja imaju visok rizik od kontaminacije.

5.1.5.

Na kraju proizvodne sezone, košnice će biti ostavljene sa rezervama meda i polena dovoljnim da kolonija preživi period hibernacije. Dodatna ishrana će se primjenjivati samo između posljednjeg sakupljanja meda i početka narednog nektarskog ili perioda medne rose. Organski med ili organski šećer će se koristiti ako su dostupni.

5.1.6.

Zdravlje i dobrobit košnice će se primarno postizati higijenom i kontrolom košnice. Za kontrolu štetočina i bolesti sljedece je dozvoljeno:

· laktična, mravlja kiselina

· oksalna, sirćetna kiselina

· sumpor

· prirodna esencijalna ulja (kao sto su mentol, eukaliptol, kamfor)

· Bacillus thuringiensis

· para, direktni plamen i kaustična soda za dezinfekciju kosnice

5.1.7.

Gdje preventivne mjere ne uspiju, veterinarski medicinski proizvodi se mogu koristiti ako je obezbjeđeno da:

· prednost ima fito-terapeutski i homeopatski tretman, i

· ako se koriste alopatski hemijski sintezirani medicinski proizvodi, pčelinji proizvod neće biti prodat kao organski i tretirane košnice će proći kroz period konverzije od jedne godine.

5.1.8.

Osakaćenje, kao što je podrezivanje krila matica je zabranjeno.

5.1.9.

Upotreba hemijskih sintetičkih sredstava koji odbijaju pčele je zabranjena tokom postupka izvlačenja meda. Upotreba dima treba biti svedena na minimum. Prihvatljivi dimni materijali trebaju biti prirodni ili od materijala koji susreću zahtjeve ovih standarda.

Suzbijanje varoe preparatima koji ne kontaminiraju pčelinje proizvode VIdeo

pcelarstvo — Mon, 09 Feb 2009 21:34:08 GMT

NOVEMBAR – OKSALNA

Čim nestane leglo, obično u novembru, primenjuje se oksalna kiselina.

Oksalna kiselina se kupuje isključivo u veterinarskim apotekama, u originalnom pakovanju. Trudite se da datum proizvodnje bude što skoriji, mada joj je zvanični rok trajanja 3 godine. Preporučujem vam da kupite manje pakovanje od 200 ili 500 grama, tj. onoliko koliko vam treba. Po jednom društvu se utroši do jednog grama, možda nešto više kod najjačih društava (do 1,5 grama), pa neka vam to bude orijentir koliko treba da kupite.

Smatram da je o oksalnoj kiselini dovoljno pisano u literature, pa ću akcenat staviti na tehnologiju njene primene, a samo ću se osvrnuti na naučna saznanja o njoj. Najvažnije stručne informacije o oksalnoj kiselini možete naći na: www.pcelinjak.com/content/view/80/146.
Ovde ću opisati samo jednu metodu primene, nakapavanjem pčela tokom zime, kad nema legla, rastvorom oksalne kiseline i šećera u destilovanoj vodi.
Obradiću metodu spravljanja jednog litra lekovitog sirupa. Rastvor se pravi na sledeći način. Kupite destilovanu vodu. Odmerite 600 ml destilovane vode koju ćete pomešati sa 600 grama šećera. Nakon mešanja, dobićete približno jedan litar sirupa. Sirup zagrejte na temperaturu tela, tj. između 35 i 40 stepeni Celzijusovih. Ako ne želite da koristite termometar, zagrevajte ga sve dotle dok njegova temperatura bude tolika da ne možete u rastvoru da držite prst tokom dužeg vremenskog perioda.
Kad to učinite, sipajte sirup u plastičnu bocu od PET ambalaže ili u bocu od stakla zapremine dva litra. Na grlić boce stavite suv levak i u njega naspite 35 g oksalne kiseline. Inače, oksalna kiselina je u kristalu, veoma nalikuje šećeru, a veličina kristala varira od proizvođača do proizvođača. Veličina kristala za vas uopšte nije bitna. Bitno je da je šećerni sirup topao. Kada kristali oksalne kiseline propadnu kroz levak u bocu, zatvorite je i snažno mućkajte sve dok više nema nerastvorenih kristala koji bi se taložili na dno boce kad prekinete sa mućkanjem. Time je priprema rastvora završena.
Sada rastvor sipajte u plastični sud sa širokim grlom, kako bi bez tehničkih problema uvlačili u špric ili dozator odgovarajuću količinu oksalne kiseline. Za nakapavanje oksalne kiseline po pčelama preporučujem korišćenje šprica od 50-60 ml bez igle. Početnicima preporučujem da stave iglu širokog promera, jer je rastvor gust, pa bi pošto nemaju iskustva, moglo da im se desi da izvrše preveliki pritisak na klip te da izbace veću količinu rastvora tokom tretmana. Mogu se koristiti i razni dozatori (slični onom kojim se daje Perizin).

Prilazite košnici pri temperaturi od +3 do +10 stepeni, ne više od toga. Jer, snaga društava se procenjuje u tom opsegu temperatura, i za taj opseg je predviđena odgovarajuća doza. Sada je najteže odrediti snagu društva. To se čini otvaranjem košnice i uvidom u zauzeće ulica od strane pčela. Kod košnica dubokih okvira (DB, pa i LR) to može biti problem, naročito ako je pčelar obezbedio dobru zimnicu od više od 10 centimetara, pa se pčele i ne vide. Kod onih koji imaju mrežastu podnjaču, situacija je mnogo jednostavnija. Izvuku fioku, i pogledaju u ulice. Tamo gde je mrak, tu su pčele, a gde je svetlost, tu nema pčela. Kod Fararove košnice je mnogo lakše, skidate nastavke dok ne presečete klube, koje je u ovoj košnici uvek u dva nastavka. Tretirate samo donji deo klubeta, a pčele će oksalnu kontaktom (kretanjem kroz klube) preneti i gornjem delu kad vratite gornji nastavak.

Kod određivanja snage društava, treba znati da se određuje broj punih ulica pčela, a ne broj ulica u kojima se nalaze pčele (koji je najčešće mnogo veći). Puna ulica je ona ulica gde 80% njene dužine zauzimaju pčele na pomenutoj temperaturi. Pošto nisu sve ulice pune, aproksimativno preračunajte koliko ih je punih. Kad dobijete tu cifru, pomnožite je sa 5 ml rastvora po ulici i dobićete ukupnu potrebnu količinu. Svu količinu uvucite u špric i tretirajte. Ravnomerno nakapavajte po pčelama, vodeći računa da date više ulicama gde je i pčela više. Pri tom vodite računa o činjenici da u ulici koja je duplo veća od neke druge ulice (gledano odozgo iz pčelareve perspektive) nema duplo više pčela, već četiri puta više pčela (nego u duplo kraćoj ulici), pa toliko više i treba dati rastvora.
Kod tretmana vodite računa o tome da kapi rastvora oksalne moraju da padaju na pčele, a ne na satonoše, saće, podnjaču, poklopne daske i krovove. Sve što ne padne na pčele, smatrajte da nije dato. Jer, vi možete u košnicu da stavite lonac sa 5 litara sirupa, ali nijedna varoa neće pasti. Rastvor oksalne deluje kontaktno i pčele ga raznose do svojih drugarica krećući se klubetom i dodirujući se sa njima, pa tako vrlo brzo svaka pčela i svaka varoa dođe u kontakt sa rastvorom. Pčele u startu probaju rastvor, ali zbog njegove neverovatne kiselosti (oksalna daje najkiseliji rastvor od svih kiselina, pH=1), to više ne čine i sloj rastvora ostaje jako dugo na pčelama, i više od dva meseca. Da je delovanje kontaktno dokazano je tako što su standardni rastvor neutralisali nekom bazom, pa više nije bio kiseo, iako je oksalna u njemu bila u istoj količini. Tada je efikasnost pala za 90% i svela se približno na prirodno uginuće varoe, 8,3%. Takođe, utvrđeno je da u uginuloj varoi nema oksalne kiseline ni u tragovima. Oksalna se nalazi samo na njenim “šapama”, tj. ambulakrama kojima se kači za pčele, i na njenim “ramenima”, tj. levom i desnom boku, kojim dodiruje tergite dok se zavlači ispod njih.
Tretman je dobro obaviti pri vlažnom vazduhu, naročito ako meteorolozi najavljuju vlažno vreme (magla, kiša) i narednih dana, jer je tada efikasnost oksalne nešto veća.
Mnogi pitaju koja je uloga šećera u rastvoru. Dva su razloga za njegovu primenu. Baš ova preporučena količina šećera obezbeđuje stabilnost rastvora oksalne kiseline. Jer, da je šećera manje, došlo bi do ponovne kristalizacije oksalne kiseline i efekat bi izostao, tj. bio bi manji. Duplo manja količina šećera, recimo, smanjuje efikasnost za oko 20%. Druga uloga šećera je njegova higroskopnost, pa pije vlagu iz vazduha, tako dugo održavajući vlažnost površine tela pčele, pa oksalna bolje deluje. Zato je i važno tretirati kad je visoka vlažnost vazduha.
Postoje pčelari koji se plaše otvaranja košnice na temperaturi ispod 10 stepeni. Razloga za strah nema, ali njih je teško ubediti. Lično najviše volim da tretiram na temperaturama od 4 do 6 stepeni, jer su tada pčele jako mirne i ne uznemiravaju me u radu. Ali, i za njih postoji rešenje. Oni koji imaju mrežaste podnjače, treba da ih očiste na dvadesetak dana pre tretmana i da čekaju. Na pčelinjak dolaze kad je temperatura znatno veća i “po njihovoj volji”, tj. kad je u toku pročisni izlet, recimo. Onda prvo izvade fioku, u kojoj se sada vidi koliko ima pčela i gde se nalaze, jer su pčele otklapale med i poklopčići su padali na podnjaču, tačno ocrtavši dužinu i položaj ulica pčela. Pre otvaranja košnice, na osnovu podnjače, procenjuju koliko ima punih ulica pčela, uvlače u špric potrebnu količinu lekovitog sirupa, otvaraju košnicu i tretiraju na isti način kao i na hladnoći. Sad su se pčele raštrkale po saću, ali to ne utiče na efikasnost. Pokušajte da prilično ravnomerno naprskate pčele po ulicama. One će uveče opet formirati klube i neće biti nikakvih problema.
Kad se tretman završi, košnica se zatvara. Opadanje varoe se prati najviše 15 dana. U tih 15 dana pašće otprilike 90% varoa koje će inače da padnu, a padaće narednih 2-3 meseca, iz dana u dan sve manje i manje, ali će padati zaista jako dugo.
Ako ste odredili dobru dozu, efikasnost oksalne kiseline ne može biti manja od 90%, najčešće je bliže procentu od 99%. Kako da znate da li treba još nečim tretirati? Krajnje jednostavno. Naučnici kažu da društvo u proleće ne sme da uđe sa više od 50 varoa. A efikasnost oksalne je 90%. Ako je od oksalne palo 450 varoa, onda je u košnici ostao deveti deo od 450, a to je 50 varoa. Znači, neki maksimum. Prema tome, ako od oksalne padne do 450 varoa, nema razloga za nekim drugim tretmanom. Ako padne više od 450 varoa, onda bi trebalo još nečim tretirati. Oksalna ne sme da se ponovi, jer se jednoj generaciji pčela sme dati samo jednom, a zimske pčele žive jako dugo.

Što se tiče zaštite pčelara, treba ispoštovati zakonske propise vezane za rad sa opasnim materijama. Treba znati da je rastvor jako slab i da ako i kapne na kožu, samo treba to mesto dobro oprati dugim pranjem vodom i sapunom i neće doći ni do crvenila. Najopasnija je oksalna kiselina u kristalu koja nikako ne sme da dodirne kožu. Zato vam preporučujem da vam neko stručno lice odmeri potrebnu količinu oksalne (apoteke, hemijske laboratorije i slično). Obavezno nosite naočare da slučajno ne bi prsnula kiselina u oko, jer je to jako opasno. Ako se to desi, prvo obezbedite slobodan tok vode preko oka tokom 15 minuta, pa tek onda idite kod lekara. Osećaj je neprijatan, ali to vam je najvažniji lek, da voda ispere rastvor oksalne. Obavezno nosite i pčelarsku masku, jer nakapana pčela može da uzleti i da vas ubode, noseći na sebi oksalnu kiselinu.

Suzbijanje varoe preparatima koji ne kontaminiraju pčelinje proizvode V deo

pcelarstvo — Mon, 09 Feb 2009 21:31:27 GMT

TRETMAN PREPARATOM APIGUARD ®
Oznaka košnice	Broj varoa koje je oborio Apiguard	Broj varoa koje je oborila oksalna kiselina	Procenat efikasnosti Apigarda
I-5	549	144	79,2%
I-6	1237	274	81,9%
I-7	1886	58	97,0%
I-8	207	13	94,1%
I-9	610	89	87,3%
I-11	369	106	77,7%
I-12	345	77	81,7%
I-13	647	42	93,9%
I-15	1094	10	99,1%
II-5	395	72	84,6%
II-9	2703	230	92,1%
II-10	4201	63	98,5%
II-12	926	433	68,1%
II-13	2019	267	88,3%
II-14	296	43	87,3%
III-4	1017	47	95,6%
III-7	2006	203	90,8%
III-9	2594	358	87,9%
III-11	364	194	65,2%
III-13	3191	416	88,5%
III-15	1210	66	94.8%
III-16	1404	205	87,2%
IV-3	4217	180	95,9%
IV-5	3311	136	96,0%
IV-7	9962	133	98,7%
IV-9	885	168	84,0%
IV-11	4125	1375	75,0%
IV-14	7132	429	94,3%
Prosečna efikasnost Apigarda			88,0%

Apigard sam primenio na mom pčelinjaku i 2007. godine. Te godine sam deo pčelinjaka nakon prve bagremove paše preselio na drugi bagrem gde su ostale i na livadskoj paši. Do prvog bagrema prema svim pčelinjim društvima je istovetno postupano. Međutim, nakon prvog bagrema je na stacionarnom pčelinjaku zavladala suša, leglo se jako smanjilo, krajem jula se prostiralo na svega tri do četiri rama. Na drugom pčelinjaku je celog leta bilo paše, i leglo se nalazilo u košnicama u uobičajenoj količini. Ali, kad je primenjen Apigard, na stacionarnom pčelinjaku su dnevno padale prosečno 3 varoe, a na odseljenom pčelinjaku od 200 do 300. Definitivno su smanjenje legla i slaba paša uticali na manji razvoj varoe. Kada je tokom naredne zime primenjena oksalna kiselina, i u jednoj i u drugoj grupi društava je padalo prosečno od 5 do 80 varoa, što govori da je Apigard odlično obavio svoj posao, čak mnogo bolje nego u prethodnoj 2006. godini, verovatno zato što su temperature u 2007. godini bile znatno veće, što pogoduje ovom preparatu. Ceo pčelinjak tretirao sam i 2008. godine i takođe sam prezadovoljan.

Definitivni zaključak je da je Apigard nova nada za sve nas. Pokazuje vrhunsku efikasnost bez ostavljanja štetnih rezidua u pčelinjim proizvodima. Komforan je za primenu, ne zahteva mnogo vremena (samo dva odlaska na pčelinjak).

Suzbijanje varoe preparatima koji ne kontaminiraju pčelinje proizvode lV deo

pcelarstvo — Mon, 09 Feb 2009 21:29:17 GMT

početni broj.

Analiza razmnožavanja varoa preživelih nakon tretmana sa različitom efikasnošću, ako je početni broj varoa iznosio 3000 (David Vander Dussen, 2006)
Efikasnost tretmana	Kupljeno vreme (u nedeljama)	Broj preživelih varoa
99,90%	30	3
99,80%	27	6
99,61%	24	12
99,22%	21	23
98,44%	18	47
96,88%	15	94
93,75%	12	188
87,50%	9	375
75,00%	6	750
50,00%	3	1500
0%	0	3000
	-3	6000
	-6	propast

Iz tabele se može zaključiti da ako je efikasnost nekog preparata u periodu sa leglom 97%, do narednog tretmana treba da prođe najviše 3 meseca i 3 nedelje. Ali, ako je efikasnost samo 87%, onda ne sme da prođe više od 2 meseca i 1 nedelje.
Ovo je analiza izvršena na pčelama koje se inače gaje u Kanadi. Ali, kada je analiza urađena na pčelama poreklom sa krajnjeg istoka Rusije, iz regiona Primorski (Thomas E. Rinderer, 1997), koje su dugo živele sa varoom i nad kojima je vršena i dodatna selekcija, pokazalo se da se kod njih ovaj period u kome ne mora da se tretira, duplo produžava.
Na grafikonu se vidi analiza stanja razmnožavanja varoe pod pretpostavkom početnog broja varoe od 100 jedinki.
Inače, kod naše medonosne pčele se smatra da prva šteta od varoe oslikana u padu produktivnosti nastaje kada je zaraženost odraslih pčela 10%, a da je društvo osuđeno na uginuće kada zaraženost pređe 30% ili 40% (David De Jong, 1997).

Apigardom sam prvi put tretirao 43 pčelinje zajednice 13. avgusta 2006. godine. Deo društava (njih 29) tretiran je samo Apigardom, a ostatak je uz Apigard povremeno zadimljavan radi praćenja njegove dnevne efikasnosti, sticanja iskustva u radu sa njim i stvaranja slike o tempu njegovog delovanja. Prebrojavanje varoe vršio sam tokom 48 dana i 18 sati. Za brojanje je utrošeno oko 75 radnih sati. Ukupno su prebrojane 89683 varoe. Da bi se videlo koliko je varoa preživelo tretman Apigardom, 9. novembra data je oksalna kiselina. Opadanje varoe je praćeno 37 dana i 5 sati u 3 brojanja. Opalo je ukupno 8048 varoa.

Procenat efikasnosti kod 29 košnica tretiranih isključivo Apigardom u proseku iznosi odličnih 88%. Efikasnost nije mala, naročito kada se uzme u obzir da je Apigard dat relativno kasno (13. avgust) iz prostog razloga što se tek 12. avgusta našao u maloprodaji u Srbiji (tada je prvi put uvezen). Jer, u poslednjoj četvrtini tretmana temperature su se spustile ispod optimalnih. Da je dat na vreme, krajem jula, efikasnost bi sigurno bila mnogo veća. Pored toga, meni je bilo nemoguće da izračunam koliko se varoa namnožilo do kraja sezone legla, od varoa koje su preživele tretman Apigardom. Zato se sa sigurnošću može tvrditi da je realna efikasnost bila veća od 88%.

Suzbijanje varoe preparatima koji ne kontaminiraju pčelinje proizvode lll deo

pcelarstvo — Mon, 09 Feb 2009 21:21:19 GMT

APIGUARD

Apigard je zapravo timol u gelu. Pakuje se u tanke aluminijumske kutije, koje neodoljivo podsećaju na paštetu. Svaka kutija sadrži 50 g gela, a za jednu košnicu potrebne su dve kutije. Gel ima specijalne osobine da na visokim temperaturama sužava svoje pore, te timol isparava manje, dok na niskim širi svoje pore, te timol isparava više. Najbolje ga je dati do 15. jula, osim ako je u toku intenzivna paša, a još bolje ako je završeno poslednje vrcanje. Inače, karenca mu je 0 dana, što nema nijedan drugi lek za varou. Stavlja se jedna kutija na satonoše iznad plodišnog tela. Svi otvori na košnici se zatvore, ostavlja se samo standardno leto (recimo petnaestak centimetara širine i 7–8 milimetara visine). Iznad paštete Apigarda sa koje se skine folija (koja se takođe ostavlja u košnici pošto i na njoj ostane izvesna količina gela) mora se obezbediti najmanje 1 cm slobodnog prostora da bi pčele dolazile do gela (to se može ostvariti dodavanjem praznog nastavka, okretanjem Milerove hranilice naopako, stavljanjem bežalice i slično, a najbolje je umetnuti paštetu ispod gornjeg nastavka sa zalihom zimnice, a na satonoše donjeg, plodišnog nastavka, što je izuzetno praktično kod Fararove košnice). Jer, timol ovde deluje kako putem isparavanja, tako i kontaktno, dok pčele nose čestice gela košnicom. Pašteta ostaje u košnici 2–2,5 nedelje. Nakon toga, otvara se košnica. Ako gela više nema u kutiji, ona se vadi i dodaje druga. A ako ga ima, samo se dodaje druga uz prvu. I time je tretman završen. Oko 5-6 nedelja nakon početka tretmana, više od 90% varoe biće ubijeno i možete ih prebrojati u fioci mrežaste podnjače (ako ih ne odnesu mravi, uholaže i drugi insekti). Kod AŽ košnica se problem prostora za plasiranje kutije sa gelom može rešiti tako što će se sa centralnog rama u gornjem spratu odseći par centimetara saća i u dobijeni prostor ugraditi metalno ili plastično koritance u koje se rasporedi gel iz paštete.

Dok timol u preparatima (uglavnom amaterskim) gde nije rešena kontrola isparavanja, ne sme da se aplikuje na visokim temperaturama, dotle Apigard ima dobre rezultate samo kad se daje na visokim temperaturama. Preporučljivo je da srednja dnevna temperatura tokom perioda tretmana ne pada ispod 25 °C. Primena Apigarda u našoj zemlji je najopravdanija upravo u drugoj polovini jula i avgustu, što je vreme kada su temperature i onako uvek dovoljno visoke. Nikad nemojte davati Apigard tokom hladnog vremena, jer nećete dobiti željene rezultate.

Max Watkins tvrdi da je suve preparate na bazi timola (recimo timol u prahu) opasno koristiti ako temperatura pređe 22 °C, inače mogu nastati ozbiljne štete na mladom leglu. Takvi efekti nisu zabeleženi kod preparata Apiguard, već on čak na niskim temperaturama nema dovoljnu efikasnost, jer se ona postiže tek na visokim temperaturama, kada drugi preparati mogu biti opasni (recimo, mravlja kiselina). To je velika prednost preparata Apiguard. Takođe, navodi podatak da su se proizvođaču Apigarda javljali pčelari iz Italije, Velike Britanije, Francuske i Severne Afrike i hvalili se kako su im pčele nakon dve do tri godine upotrebe ovog leka vidno zdravije i snažnije, jer, između ostalog, mnogo efektnije čiste košnicu u prisustvu Apigarda.

Jérôme Trouiller i Max Watkins (2001) su zaključili da spoljašnja temperatura itekako ima uticaja na isparavanje timola iz aluminijumske paštete Apigarda. Ellis (2001) tvrdi da Apiguard postiže dobre rezultate već na temperaturama između 15 °C i 20 °C, dok na nižim isparavanje timola nije adekvatno. Međutim, mnogi eksperimenti, pa i praksa u našoj zemlji, potvrđuju zahtev da temperature moraju biti mnogo, mnogo veće, ako želimo vrhunsku efikasnost koju ovaj preparat itekako može da pruži.
Tokom sezone, društva tretirana Apigardom pokazuju normalan razvoj kao i netretirane zajednice, i nije primećeno nenormalno povećanje smrtnosti bilo radilica bilo matica (Higes, 1999) ili slabljenje zajednica (Imdorf, 1997). Kanadski istraživači (A. P. Melathopoulos, J. Gates, 2003) su utvrdili da jesenji tretman timolom ima mali ili nema nikakav efekat na prolećni razvoj pčelinjih zajednica. Apiguard ima i rezidualno delovanje, koje se nastavlja i nakon vađenja paštete iz košnice. Razlog leži u činjenici da vosak upija u sebe isparenja timola i kasnije ih otpušta.
Zbog pojave otpornosti varoe na piretroide (Apistan i Bayvarol), državni pčelarski inspektor Velike Britanije James Morton je još avgusta 2003. godine pozvao pčelare da pređu na upotrebu Apigarda.
Proteklih godina je obavljen veliki broj eksperimenata sa ciljem utvrđivanja efikasnosti Apigarda. U nekim eksperimentima efikasnost tretmana Apigardom je bila ispod očekivane, što može biti posledica razmnožavanja preživelih varoa i moguće reinvazije, što nije obuhvaćeno analizama u tim eksperimentima (Aleš Gregorc, 2004). Nisku efikasnost je utvrdio i kubanski istraživač Edel Miranda Esljuijarosa (2002). Ipak, tretman Apigardom, prema Alešu Gregorcu (2004) obezbeđuje pčelarima efikasnu alternativu za kontrolu varoe tokom avgusta, naročito kod zajednica kod kojih se tokom prethodnih mesec dana utvrdi prirodna smrtnost varoe od manje od jedne prirodno opale varoe prosečno dnevno.
Heather Mattila i Gard Otis (University of Guelph, Ontario, 1999) su utvrdili efikasnost Apigarda od 76,2% u svojim eksperimentima (dok je 1998. iznosila 77,5%). Nisu utvrdili negativan uticaj timola na odrasle pčele, prativši ih 34 dana, kao ni na larve stare 4 ili više dana. Neznatno je redukovan broj larvi starosti do 3 dana (od 9,2% do 12,8%). Takođe su izvestili da su u tim istim eksperimentima zabeležili vrlo visoku prirodnu smrtnost varoe od čak 23,5% u kontrolnim netretiranim zajednicama. Pčele su pre tretmana imale umerenu zaraženost varoom (11 varoa na 100 pčela). Tretman je započeo 19. maja i trajao je mesec dana, po uputstvu. Termin je tako odabran da bi se izbeglo preklapanje perioda tretmana i glavne paše, jer su 1998. tretmanom u julu tokom glavne paše zapazili manji unos meda za 30%, mada to smanjenje nije bilo statistički značajno, pa samim tim ne znači ništa. Takav izbor je minimizirao uticaj timola na pašu. Zato se i ne preporučuje tretman Apigardom tokom intenzivne paše. U eksperimentima u 1999. godini našli su da tokom perioda tretmana od 21 dan, Apigard daje smrtnost varoe koja je 4,2 puta veća od prirodne smrtnosti netretiranih društava. Aleš Gregorc (2004) je našao da je njegova efikasnost 7,1 puta veća od prirodne smrtnosti.
Kad smo već pomenuli negativni uticaj timola na unos na intenzivnoj paši, treba reći da su i do sada korišćeni preparati imali negativan uticaj na pčele, čak mnogo veći, ali se o tome nije pričalo javno. U Institutu za pčelarstvo u Oberursel-u (Koeniger i Fuchs), primećeno je da pčelama smeta prisustvo fluvalinata u košnici i da plastične trake manje nadražuju pčele od drvenih, kod kojih se tu i tamo događalo da pčele čak napuste košnicu. Paul L. Madren (1995) iz Severne Karoline je, provodeći mnogobrojna istraživanja na svom pčelinjaku, uzgred zapazio interesantno dejstvo fluvalinata na pčelinju zajednicu. Tretirao je deo društava plastičnim trakama sa fluvalinatom (Apistan) u jesen. Ostala društva nije tretirao ničim. Primetio je da je u tretiranim društvima matica osetno smanjila polaganje jaja, dok je kod netretiranih nivo zaleganja i dalje održavan. Po uklanjanju traka sa fluvalinatom, matice su nastavile sa uobičajenim normalnim zaleganjem. Da bi se uverio u zapaženo, sada je tretirao netretirana društva. Sve se ponovilo.
I drugi istraživači koji su se bavili ispitivanjem efikasnosti Apigarda u ovoj zemlji (John Gates, 2000) zadovoljni su njegovom efikasnošću i smatraju ga dobrom zamenom za Apistan, iako su eksperiment sproveli relativno kasno. Tretman je započeo 15. septembra, a završio se 27. oktobra 2000. godine. Sredina septembra u tom kraju je period kada zajednice imaju jako malo legla, a paše su uveliko prošle. Pčele se već okupljaju u klube tokom noći, jer su temperature ispod nule. Poslednjeg dana eksperimenta u društvima uopšte nije bilo legla. Ipak, ovako kasno tretiranje ne samo što može da nam ne pruži dovoljnu efikasnost zbog nižih temperatura od optimalnih za delovanje Apigarda, nego je u našim uslovima potpuno nesvrsishodno čekati sredinu septembra za tretman bilo kojim preparatom, jer su zimske pčele do tada uveliko odgajene i verovatno oštećene od varoe, ako je nje bilo u košnici u značajnom broju.
U eksperimentima rađenim u Italiji (Colombo, Spreafico, 1999) utvrđena je efikasnost Apigarda veća od 98%.
U eksperimentu koji je 2004. sproveo Jérôme Trouiller, pokazalo se da Apigard ima efikasnost od 74% do 99%, prosečno 91%. Isti autor tvrdi da je efikasnost mnogo bolja ako se tretira pri visokim temperaturama vazduha. Tretman je sprovođen u Alžiru, Italiji, Grčkoj, Maroku, Francuskoj, Belgiji i Švajcarskoj.
Enzo Marinelli sa Eksperimentalnog instituta za zoologiju (Odeljenje za pčelarstvo) iz Rima je proveravao efikasnost Apigarda tokom avgusta i septembra 1999. i 2000. godine. U 1999. godini efikasnost se kretala od 82,6% do 99,5%, prosečno 94,3%. U isto vreme, u netretiranim zajednicama zabeleženo je prirodno opadanje varoe od 18,2%. Te godine, zajednice su imale skoro istovetnu zaraženost varoom u periodu tretmana. Svaka zajednica je imala od 2600 do 3000 varoa. Prosečna dnevna temperatura u avgustu iznosila je 25 °C (uz dnevno variranje od 16°C do 34°C). U 2000. godini Apiguard je pokazao efikasnost od 96,5%. Svaka zajednica u toj grupi imala je zaraženost veću od 2500 varoa.
U istraživanjima koja su na Sardiniji tokom leta 2001. obavili italijanski istraživači (Ignazio Floris), pokazana je efikasnost Apigarda od 90,4±8,3% (u leglu) i 95,5±8,7% (na pčelama). Utvrdili su i prisustvo rezidua timola u medu (od 0,40 mg/kg do 8,80 mg/kg) i u vosku (147,7±188,9 mg/kg).
Antonio Nanetti je 2006. godine izvestio da su u Italiji u periodu avgust-septembar sproveli tretman Apigardom na četiri lokacije, dve na obali mora (gde su se temperature kretale od 17°C do 32°C uz malo kiše) i dve u kontinentalnom delu zemlje (gde su se temperature kretale od 13°C do 26°C uz mnogo kiše). Efikasnost na obali mora se kretala od 94,3% do 96,5%, a u kontinentalnom delu zemlje od 66,9% do 68,3%.
Meksički istraživači (William de Jesús May-Itzá, 2006) sa Veterinarskog fakulteta u Jukatanu u Meksiku utvrdili su efikasnost Apigarda u tropskim klimatskim uslovima na svom eksperimentalnom pčelinjaku (Xmatkuil, 20° 58, N, 89° 37, W). Društva su se nalazila u LR košnici sa dva tela, prirodno su zaražena varoom i nisu tretirana ničim najmanje dve godine. Postojale su tri grupe društava. Prva grupa (G1) tretirana je Apigardom po uputstvu (dva puta po jedna pašteta na po 15 dana), druga grupa (G2) tretirana je duplom dozom (dva puta po dve paštete na po 15 dana) i treća grupa (G3) je bila netretirana, kontrolna. Zaraženost odraslih pčela varoom pre tretmana iznosila je redom po grupama 12,7±2,1%, 16,7±3,1% i 15,2±2,6%. Nakon 15 dana tretmana (neposredno pred stavljanje druge paštete), zaraženost odraslih pčela se smanjila na 3,6±1,0% (G1) i 2,0±0,8% (G2), dok je u G3 iznosila 11,8±1,9%. Na kraju tretmana, 30 dana nakon stavljanja prve paštete, zaraženost odraslih pčela je iznosila 0,2±0,2% (G1) i 0,3±0,2% (G2), a u G3 je bila 6,1±0,7%.
Zaraženost poklopljenog legla pre tretmana iznosila je redom po grupama 36,0±2,3%, 50,0±12,4% i 54,0±12,0%. Nakon 15 dana smanjila se na 4,0±1,7% (G1) i 2,8±1,6% (G2), dok je u G3 iznosila 20,8±4,3%. Na kraju tretmana, 30 dana nakon stavljanja prve paštete, zaraženost poklopljenog legla je iznosila 0,8±0,4% (G1) i 0,4±0,4% (G2), a u G3 je bila 21,2±2,1%.
Na kraju tretmana nije bilo statistički značajne razlike u efikasnosti između prve dve grupe (normalno i duplo doziranje). Ni ovi istraživači nisu utvrdili negativne efekte delovanja timola iz Apigarda na leglo, maticu ili odrasle pčele, što potvrđuju i italijanska istraživanja (A. Baggio, 2004).
Efikasnost tretmana, posmatrano sa aspekta zaraženosti odraslih pčela, u grupi G1 iznosila je 97%, a u grupi G2 93%, dok je efikasnost tretmana, posmatrano sa aspekta poklopljenog legla, u grupi G1 iznosila 94,4%, a u grupi G2 95%.
U isto vreme, tokom 2006, još dva naučnika su podnela izveštaj o zajedničkim istraživanjima efikasnosti timol gela, Laura G. Espinosa-Montaño (Veterinarski fakultet Meksiko) i Ernesto Guzmán-Novoa (University of Guelph, Kanada). Eksperimenti su obavljeni u Villa Guerrero (19° 14, 65,, N, 100° 06, 23,, W) u Meksiku, 2050 metara iznad mora. Temperature tokom eksperimenta kretale su se u rasponu od 18°C do 29°C, a relativna vlažnost vazduha od 46% do 55%. Od 100 zajednica je marta 2004. odabrano 36 društava ujednačene snage, sa sličnom zaraženošću odraslih pčela varoom (11,5%) i sa maticama iz istog odgajivačkog programa. Svako društvo je prihranjeno sa 2 litra sirupa 1:1. U eksperimentu je poređena efikasnost mravlje kiseline i timol gela, ali nas mravlja u ovom slučaju ne zanima. Timol je pokazao efikasnost od 92,1%. Opadanje varoe u kontrolnim netretiranim društvima iznosilo je tokom eksperimenta 21,9%.
U tri slučaja je Jérôme Trouiller (2004) utvrđivao ostatke timola u medu. Nakon tretmana Apigardom, vratio je nastavak meda na košnicu i tu ga držao mesec dana. Zatim je urađeno uzorkovanje i utvrđeno je da rezidue ne prelaze 2 mg/kg, odnosno u Italiji su iznosile 0,03 mg/kg i 0,17 mg/kg, a u Grčkoj 0,87 mg/kg.

David Vander Dussen iz Kanade je 2006. napravio lepu analizu događanja u košnici. Ako matica zaleže dnevno 1000 jaja, a znamo da period poklopljenog legla radilica traje 12 dana, onda će svakog trenutka u košnici biti 12000 ćelija poklopljenog radiličkog legla. Ako u zajednici ima 3000 varoa, onda je maksimalno četvrtina ćelija legla ugrožena varoom. Samo tri nedelje kasnije, biće ugrožena polovina ćelija. Kolaps zajednice se ubrzano približava, a ta zajednica postaje i izvor zaražavanja drugih društava u okolini. Prema ovom autoru, jedna varoa koja uđe u leglo "proizvede" najmanje još jednog ženskog potomka u radiličkom leglu (znači, za 12 dana koliko traje poklopljeno leglo, duplira se broj varoa), a 2,2 u trutovskom leglu (broj varoa tu poraste za 3,2 puta). Gledano u globalu, svaka varoa koja se na dan početka posmatranja nalazi u zajednici, za 16 nedelja (112 dana) daće 32 potomka. Izračunao je da se varoa u košnici duplira svakih 22,4 dana (približno 3 nedelje), što pokazuje da tokom tih 112 dana ima 5 ciklusa dupliranja broja varoe. Pošto mi nijednim tretmanom ne možemo ubiti sve varoe, to znači da našim tretmanima samo "kupujemo" vreme do ponovnog vraćanja broja varoa na isti nivo, putem razmnožavanja preživelih varoa. David Vander Dussen je napravio veoma korisnu tabelu u kojoj se tačno vidi koja efikasnost tretmana obezbeđuje koji period relativno "mirnog" sna za pčelare, dok varoa opet ne dostigne početni broj.