POSTUPCI SA PČELINJIM DRUŠTVIMA U KOJIMA SE POJAVIO ROJEVI NAGON - 2 February 2009 - PCELARSTVO
 
Sunday
11.12.2016
12:57
Welcome Guest
RSS
 
P C E L A R S T V O
Main Registration Login
Site menu

News topics
kosnice [13]
vrste kosnica
pcele [1]
vrste pcela
medonosno bilje [0]
korisni saveti [20]

Main » 2009 » February » 2 » POSTUPCI SA PČELINJIM DRUŠTVIMA U KOJIMA SE POJAVIO ROJEVI NAGON
POSTUPCI SA PČELINJIM DRUŠTVIMA U KOJIMA SE POJAVIO ROJEVI NAGON
14:12
    Srećna je okolnost za opstanak pčelinje vrste, što čovek u njihovom životu ne može ništa bitno da izmeni. Pokušaje sitnih podvala i prinuda one brzo otkrivaju i nastavljaju da žive po svojim pravilima. Pa i kada je u pitanju prirodno rojenje, dešava se da, i pored preduzetih radnji za sprečavanje pojave rojevog nagona, kod pojedinih društava primetimo rojeve matičnjake, što nam ukazuje da će se to društvo uskoro rojiti.
      Pre nego što se upustimo u prikazivanje postupaka sa pčelinjim društvima u kojima se pojavio rojevi nagon, treba reći par reči o kvalitetu matica iz rojevog nagona. Pčelarski naučnici, genetičari, ne preporučuju umnožavanje pčelinjih društava maticama, odnosno matičnjacima iz rojevog nagona. I među pojedinim pčelarima praktičarima postoji sumnja, dilema i nejasan stav po ovom pitanju. Smatra se da će se pčelinja društva takvih matica, zbog nasleđenih genetskih osobina, naredne godine obavezno rojiti, bez obzira na preduzete mere za sprečavanje rojevog nagona. Međutim, pčelarska praksa najčešće ne potvrđuje ovu pretpostavku. Treba podsetiti i na više puta isticanu činjenicu, da je nagon za rojenjem najprirodnija pojava u pčelinjem društvu i da su matice, odnosno matičnjaci, tom prilikom nastali najprirodnijim načinom, zbog čega su svakako i veoma kvalitetne. I još jedno podsećanje - rojeve matice su održale pčelinju vrstu od postanka do danas. Ovo ne znači da treba da se, pri uzgoju matica, baziramo na rojeve matičnjake, ali kada ih otkrijemo u košnici, njih, odnosno matice iz njih izležene, možemo koristiti.



Šta raditi sa društvom u kome se pojavio rojevi nagon?
      Prvi način. Grubu ali brzu vizuelnu kontrolu pojave nagona za rojenjem, na osnovu započetih ili već izgrađenih rojevih matičnjaka, možemo izvršiti delimičnim ili potpunim podizanjem prvog tela iznad plodišta, i uvidom dali na donjoj ivici satova na tom telu ima matičnjaka, sl. 1. Kod košnica nastavljača rojevi matičnjaci se često pojavljuju baš na tim



Sl. 1. Rojevi matičnjaci na donjim ivicama medišnih satova



mestima. Na jednom ramu može da ima 15-20 matičnjaka a ukupno u košnici 40, pa i više, različitih starosti, najčešće raspoređenih po obodu saća. Ako primetimo i zatvorene matičnjake, onda možemo očekivati da se to društvo uskoro roji. Ako je vreme pogodno, najduže za 2-3 dana prvi roj će izaći. Ako ne želimo da u tom društvu nešto preduzimamo, već hoćemo da dozvolimo da se ono prirodno razroji, onda treba da dežuramo i čekamo da roj izađe, pa ako budemo imali sreće da to i primetimo i da se on uhvati za granu nekog obližnjeg drveta, onda ćemo ga sa nje skinuti i smestiti u košnicu.



Sl. 2. Prirodni roj

      Drugi način. Kada društvo dobije rojevi nagon, na leto njegove košnice možemo postaviti kavez za sprečavanje odlaska roja, koji je izrađen od matične rešetke, sl. 3. Korišćenjem ovog kaveza ne sprečavamo rojenje zajednice, već sprečavamo odlazak roja od košnice. Matica, koja krene sa rojem, ostaće zarobljena u kavezu, pa će se pčele izletelog roja, kada osete da matica nije sa njima, vratiti i okačiti za poletaljku, odnosno kavez u kome je matica. Te pčele smeštamo u praznu košnicu kao prirodni roj, tako što kavez otvaramo kako bismo sa pčelama u podmetnutu košnicu ubacili i maticu. Možemo i bez otvaranja kaveza, prvo da smestimo pčele, a zatim da pažljivo otvorimo kavez, uhvatimo maticu i dodamo je roju.



Sl. 3. Kavez za sprečavanje odlaska roja



      Problem može da nastane zato što matica pred rojenje dobija manje hrane, prestaje da polaže jaja i dosta „omrša“ pa po nekada postoji mogućnost i da se provuče kroz rešetku kaveza i ode sa rojem. Slična situacija je i sa nesparenim maticama, koje odlaze sa drugim i trećim rojem.
      Kada već govorimo o kavezu za sprečavanje odlaska roja od košnice, treba reći da je on u neku ruku nehumana naprava, jer pčelama onemogućava, kada već počnu, da potpuno odigraju najveličanstveniji čin u svom životu - rojenje.

      Treći način. Kada primetimo zatvorene rojeve matičnjake a društvo se još nije rojilo, možemo ga u tome preduhitriti i sami planski razrojiti kako nam to odgovara.
      U toj košnici je dosta pčela i teže je pronaći maticu. Ako je pronađemo treba je sa jednim ramom legla, na kome nema matičnjaka i ramom hrane, sa pripadajućim pčelama, premestiti u praznu košnicu, koju postavljamo na novo mesto. Između ta dva rama treba staviti ram sa satnom osnovom. U tu košnicu zatim treba sa još jednog rama stresti pčele i zatvoriti je. Zatim iz košnice koja je dobila rojevi nagon oduzimamo još 2 rama sa leglom i jedan sa hranom, sve sa pripadajućim pčelama, i stavljamo ih u sledeću praznu košnicu. Pri tome vodimo računa da na jednom ramu ima bar jedan zatvoren matičnjak. I u ovu košnicu treba dodatno stresti pčele sa još jednog rama.
      Istu radnju ponavljamo još jednom formirajući na isti način i treći nukleus, vodeći računa da i u staroj košnici ostane neki matičnjak.
      Ako nismo imali na raspolaganju 3 rama sa zatvorenim matičnjacima, već ih je bilo, na primer, više komada samo na jednom ramu, onda ćemo prvo naseliti košnice sa ramovima sa leglom, hranom i pčelama, pa ćemo na kraju tapetarskim skalpelom iseći po jedan matičnjak i dodati ih formiranim nukleusima, između ramova, sl. 4. Matičnjake isecamo nešto šire nego što su oni sami, vodeći računa da ih pri isecanju i dodavanju ne deformišemo, odnosno ne povredimo. Novoformiranim društvima ih dodajemo postavljajući ih ispod satonoša, blago ih stiskajući satovima, vodeći računa da sam matičnjak postavimo u prirodni, vertikalni položaj, pri čemu saće ne sme da ga dodiruje.

     

Sl. 4. Presađivanje rojevih matičnjaka

      Ram iz koga smo isecali matičnjake, na kome treba da ima bar još jedan zatvoren matičnjak, ostavljamo u košnici na starom mestu.       Ako u početku ovog posla, zbog brojnosti pčela nismo uspeli da pronađemo maticu u košnici, podelićemo je na već opisani način na 4 dela, pri čemu u svakom od njih treba da ima poklopljen matičnjak. Tamo gde se bude zatekla, matica će uništiti matičnjak i nastaviti da i dalje obavlja svoju funkciju.
      Kada u formiranim nukleusima mlade matice pronesu, treba dodati po jedan ram sa satnom osnovom, po potrebi prihranjivati i nastaviti sa razvojem isto kao i kada su rojevi u pitanju. Ta društva će se do jeseni razviti u srednje jake zajednice, sposobne za uspešno prezimljavanje.



      Četvrti način. Ako je rojidbeni nagon u poodmakloj fazi, tako da su matičnjaci već formirani, a ne želimo da to društvo razrojavamo, već hoćemo da ga sačuvamo u punoj formi i koristimo i dalje za medober, onda to možemo postići metodom odvajanja legla od matice. Na primeru DB košnice postupak je sledeći. U prazno plodište treba staviti 11 ramova sa satnim osnovama. Dvanaesto, prazno mesto se formira u sredini plodišta. Ovako pripremljeno plodište stavljamo na podnjaču društva koje ima rojevi nagon, pošto smo njegovo plodište uklonili i stavili pored prethodnog mesta. U plodištu uklonjenog društva pronalazimo ram sa maticom i sa pripadajućim pčelama ga stavljamo u sredinu plodišta sa osnovama, kao dvanaesti ram. Na to plodište odmah stavljamo uokvirenu matičnu rešetku sa letom iznad nje. Preko rešetke stavljamo polunastavak sa pčelama i medom, koga u to vreme ima. Na ovaj polunastavak stavljamo staro plodište sa svojih 11 ramova sa leglom i medom, sl. 5. Prethodno sve pčele sa ovih ramova stresemo na čaršaf postavljen ispred košnice, pri čemu uništimo i sve rojeve matičnjake na ovim satovima. Umesto dvanaestog rama, koji smo prethodno uzeli iz ovog plodišta, stavljamo ram sa satnom osnovom. Gornje leto, koje postoji na matičnoj rešetki, biće zatvoreno narednih 15 dana.



Sl. 5. Sprečavanje rojenja odvajanjem legla od matice

      Pčele, koje smo stresli ispred košnice, ulaze na donje leto gde u novom plodištu nalaze maticu sa jednim ramom legla i pčelama. Ostalo su ramovi sa satnim osnovama. Stvorena je situacija kao da je prirodni roj sa matiom strešen u košnicu sa satnim osnovama i jednim ramom legla. Deo pčela prolazi kroz matičnu rešetku u polunastavak sa medom a odatle idu gore u staro plodište i pokrivaju ramove sa leglom. Po potrebi dodavaćemo nova medišna tela.Pošto se u starom plodištu izvede sve leglo, njega i ramove, bez pčela, uklanjamo. Na ovaj način društvo je se praktično izrojilo ali su sve pčele opet u okviru iste zajednice, sl. 5.

      Peti način. Sprečavanje rojenja društva koje je već dobilo rojevi nagon možemo postići ako ga postavimo na mesto neke slabije pčelinje zajednice a nju na njegovo mesto. Sve izletnice iz društva sa rojevim nagonom će ući u slabiju zajednicu i pojačati je a društvo koje je dobilo rojevi nagon će znatno oslabiti, zbog čega će se u njemu rojevi nagon ugasiti.

      Šesti način. Neki pčelari praktikuju uništavanje matičnjaka u društvu sa rojevim nagonom. To je mukotrpan a nepouzdan postupak sprečavanja rojenja. Pažnji pčelara obično promakne neki matičnjak, što je dovoljno da se društvo roji, a i ako uništimo sve započete matičnjake, ne mora da znači da smo ugasili i rojevi nagon. Ponovo treba istaći da su matičnjaci posledica a ne uzrok rojevog nagona, pa ako odgovarajući uslovi za pojavu rojevog nagona i dalje postoje pojaviće se novi matičnjaci.
Category: korisni saveti | Views: 1809 | Added by: pcelarstvo | Rating: 5.0/1 |
Total comments: 0
Name *:
Email *:
Code *:
Login form

News calendar
«  February 2009  »
SuMoTuWeThFrSa
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728

Search

Site friends

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0


Copyright PCELARSTVO © 2016