Suzbijanje varoe preparatima koji ne kontaminiraju pčelinje proizvode l deo - 10 February 2009 - PCELARSTVO
 
Thursday
08.12.2016
12:46
Welcome Guest
RSS
 
P C E L A R S T V O
Main Registration Login
Site menu

News topics
kosnice [13]
vrste kosnica
pcele [1]
vrste pcela
medonosno bilje [0]
korisni saveti [20]

Main » 2009 » February » 10 » Suzbijanje varoe preparatima koji ne kontaminiraju pčelinje proizvode l deo
Suzbijanje varoe preparatima koji ne kontaminiraju pčelinje proizvode l deo
00:17

Suzbijanje varoe preparatima koji ne kontaminiraju pčelinje proizvode

 

Dr med. Rodoljub Živadinović
Ul. Stojana Janićijevića br. 12
18210 Žitkovac
rodoljubz@nadlanu.comOva email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript
+381-60-444-01-01

 

Do pre nekoliko godina pčelari nisu imali na raspolaganju spektar adekvatnih lekova za suzbijanje varoe bez kontaminacije pčelinjih proizvoda. Postojala su neka delimična rešenja, koja uglavnom nisu davala zadovoljavajuće rezultate. Uspešni u suzbijanju varoe bili su samo oni koji su ta nedovoljno efikasna alternativna rešenja kombinovali sa biološkim metodama. Takav način rada zahtevao je dosta vremena, truda i novaca.

Danas, situacija je sasvim drugačija i možemo reći da pčelari konačno imaju izbor koji zadovoljava sve kriterijume lagodnog suzbijanja varoe, a to su preparati za čiju primenu je potrebno veoma malo uloženog vremena i truda, koji pokazuju visoku efikasnost i koji garantuju apsolutnu čistoću dobijenih pčelinjih proizvoda, bez primesa materija kojih prirodno nema u njihovom sadržaju.

Iako je izbor preparata za ovakav način suzbijanja varoe, po pravilu, okvirno mali, ipak nam je danas na raspolaganju veći broj njih. Ovde ću opisati metod rada sa samo dva preparata (oksalna kiselina i Apiguard), proveren u praksi tokom tri uzastopne godine na mom pčelinjaku (2006, 2007, 2008), kao i tokom dve uzastopne godine na pčelinjacima članova Društva pčelara Aleksinac (2.290 tretiranih košnica u 2007. godini i 2.069 tretiranih košnica u 2008. godini). Pokazano je da je ovakav način rada izuzetno efikasan i pouzdan (sa naglaskom na pravilnu primenu), bez ikakvih dodatnih mera i postupaka (građevnjak, ram lovac, prekid legla...). Zahteva samo tri odlaska na pčelinjak radi tretiranja varoe tokom cele godine. Utrošak vremena za tehničko izvođenje tretmana ovim preparatima kod jednog pčelinjeg društva tokom cele godine je maksimalno 5 minuta (kod nastavljača), a nakon sticanja odgovarajućeg iskustva, svega 2-3 minuta. Ovde nisu uračunate pripremne radnje.

Strategija suzbijanja varoe na ovaj način podrazumeva subijanje varoe u periodu jul-avgust i tokom zimovanja, kada nema legla u košnicama. Ova dva tretmana sa pomenuta dva preparata su dovoljna za efikasno suzbijanje varoe kod svih pčelara čiji su pčelinjaci relativno udaljeni od drugih pčelinjaka (najmanje 2 km), te je reinvazija varoe na niskom nivou. Izuzetak od ovog pravila su bliske lokacije pčelinjaka, gde su se pčelari dogovorili i istovremeno suzbijaju varou na ovaj način. Reinvazija se događa na više načina: putem grabeži, zaletanjem pčela, putem trutova, preko cvetova. Grabež je naročito izražena tokom kasnog leta, a zaletanje pčela i prenos varoe preko cvetova na suncokretovoj paši. Pčele mogu da „promaše“ svoju košnicu i za neverovatnih 800 metara. Ipak, preporučuje se minimalna udaljenost između košnica od 1 m (Ralph Buchler, 2001), uz postojanje većeg broja orijentira na pčelinjaku. Zaletanje pčela ima negativne efekte ako dolazi do mešanja pčela (i varoa) i na jednom istom pčelinjaku, jer onda dolazi do veoma negativne pojave horizontalnog širenja varoe i sledstvenog povećanja njene reproduktivne moći, baš kao i kod mešanja pčela, tj. varoa sa različitih pčelinjaka.

 

POSTULATI OVAKVOG NAČINA SUZBIJANJA VAROE

Osnovni postulati suzbijanja varoe preparatima koji ne kontaminiraju pčelinje proizvode leže u biologiji ponašanja varoe. Kada znamo kako se ona ponaša u kom delu godine, onda je lako napraviti potrebnu strategiju. Ovde ću kratko navesti samo najbitnije informacije.

Varoa više puta ulazi u leglo i daje potomstvo. De Ruijter kaže da je moguće čak i 7 puta, te se na kraju u tih 7 ciklusa od jedne varoe dobije čak 35 varoa. Wendel i Rosenkranz kažu da samo 4,1% varoa doživi 3 ciklusa. Mikitjuk kaze da 78% ima 1 ciklus, 18% ima 2 ciklusa, a samo 4% ima 3 ciklusa. Prosek je, po njemu, 1,26 ciklusa po ženki varoe.
I Mikitjuk i Infantidis kažu da samo 1,4% varoa ima 4 ciklusa razmnožavanja. Autori najnovije knjige o varoi (Nestor Fernandez, Yves Coineau, 2007)
smatraju da su poslednja istraživanja koja su obavili Fries i Rosenkranz 1993. najtačnija i da je prosek od 1,6-1,7 ciklusa po varoi.

Sve ovo nam je važno da bi shvatili da skoro 80% varoa u leglo uđe samo jednom u životu. To znači da je njena reproduktivna moć samo naizgled velika. Naizgled, jer joj mi pomažemo neadekvatnom strategijom suzbijanja da ispolji svoje maksimalne mogućnosti, pošto je svi pčelari ne suzbijaju onda kada je najvažnije – a to je u periodu kada količina legla počne da opada, a broj varoa da raste (jul). Tada redovnim putem raste apsolutna zaraženost legla, ali raste i relativna zaraženost, jer se, da tako kažemo, isti broj varoa rasporedi u mnogo manjoj količini legla, te je normalno da tek tada počnemo da primećujemo velike štete. Dotle se pčelaru čini na osnovu osnovnog pregleda društava da je varoa pod kontrolom, a onda odjednom primeti pčele bez krila, puzajuće pčele i slično. Iako se sve ovo zna godinama, velika većina pčelara i dalje sa tretmanom protiv varoe kreće tek sredinom avgusta, nekad i kasnije, što u svim godinama nosi štetne posledice sa sobom, a u godinama sa velikom zaraženošću varoom, te štete su i katastrofalne, praćene velikim uginućima, za koja se okrivljuju svi, osim pčelara koji je zakasnio sa tretmanom.

Naravno, ovde postoji problem što tokom jula u mnogim krajevima paše još uvek traju, pa je teško odabrati jedan od do sada masovno upotrebljavanih preparata koji neće kontaminirati pčelinje proizvode. Danas, na sreću, imamo rešenje, a to su engleski Apiguard i švajcarski Thymovar, zavisno koji je kom pčelaru dostupan.

Podrazumeva se da se i stepen reprodukcije varoe razlikuje. Iako se opravdano može smatrati da u najvećem delu zavisi od ishranjenosti parazitiranih larvi, niko do sada, bar koliko je meni poznato, nije napravio egzaktnu korelacijsku vezu između reproduktivne moći varoe i većeg broja mogućih faktora koji na nju utiču. Tokom 2007. godine, Larry Connor iz SAD-a izrazio je čuđenje zašto se varoa manje razvija u slabijim društvima. Možda je pored očiglednog postojanja manje količine legla – medijuma za razmnožavanje, uzrok upravo i slabija ishranjenost legla u slabim društvima. U svakom slučaju, na reproduktivnu moć varoe sigurno utiče više faktora, a naredna istraživanja daće egzaktnije odgovore. I sada postoje dokazi o povezanosti ishrane varoe i stepena njene reprodukcije. Na plodnost varoe itekako utiče i ishrana (A. De Ruijter, 1987; S. Martin, 1997; C. Otten, 1990; P. Rosenkranz, 1997). Kada je loša, izvodi se manje plodnih varoa. Varoa je manje plodna i ako se hrani na zimskoj pčeli (zato razmnožavanje varoe tokom kasne zime i ranog proleća ne kreće odmah sa prvim leglom, već varoa čeka prvu obilniju polensku pašu), ali i na vrlo mladoj pčeli (koja tek treba da jede polen, kako bi imala dovoljno proteina u svojoj hemolimfi da zadovolji potrebe varoe).

Druga važna napomena vezana za biologiju varoe je svakako činjenica da kada se u pčelinjem društvu kranjske rase broj ćelija sa trutovskim leglom kreće oko biološkog optimuma od 5-15% od ukupne količine legla, tada čak 92% varoa bira trutovsko leglo za parazitiranje (S. Fuchs, 1990). Ovo je još jedan razlog odakle se “stvori” ogroman broj varoa koji će krajem jula (nakon nestanka trutovskog legla) masovno “okupirati” radiličko leglo. Ali, značaj ovog podatka je mnogo veći. Naime, svih proteklih godina je pčelarima preporučivano da iz košnice proganjaju loše izgrađeno i trutovsko saće. To je umnogome smanjilo praktičnu mogućnost pčela da se približe biološkom optimumu količine trutovskog legla u košnici. To je automatski proizvelo situaciju da varoa ima mnogo manji izbor trutovskog legla, te jedan broj varoa ode u radiličko leglo mnogo ranije nego što je to uobičajeno. Najsavesniji pčelari, koji krajnje ažurno odstranjuju loše saće iz košnice, te trutovskog legla imaju veoma malo, su samim tim najugroženiji od varoe. Ovaj svojevrsni paradoks danas pčelarima zadaje veliku glavobolju, a da nisu ni svesni šta im se događa.

Prema svemu navedenom, možemo zaključiti da pčelar treba da ima košnicu oslobođenu od bar 80-90% varoa NAJKASNIJE 10. avgusta, što znači da tretman mora započeti znatno ranije, kako bi već 1. avgusta najveći broj varoa bio odstranjen iz košnice. A to je težak zadatak. Optimalno rešiv isključivo primenom navedenih preparata. Tako možemo da zaključimo da je ispunjenje zadatog cilja, na ovom stepenu razvoja nauke, zapravo jedino i moguće primenom preparata koji ne kontaminiraju pčelinje proizvode, upravo zbog postojanja paša tokom jula. Preostaje samo da se tokom zime, čim nestane leglo, odstrani ostatak varoa iz košnice oksalnom kiselinom. Jedina nesreća u celoj ovoj priči jeste što pčelari i dalje smatraju da je novčana vrednost jednog kilograma meda u maloprodaji velika cena za ovakav koncept suzbijanja varoe na godišnjem nivou. Zapravo, uglavnom je cena nešto ispod vrednosti kilograma meda, zavisno od godine do godine, i od države do države.

Takođe treba podsetiti da krajem jula, naročito tokom čitavog avgusta, raste broj varoa na odraslim radilicama, krećući se do oko 50%, za razliku od dotadašnjih 20-30% (tabela).

http://www.pcelinjak.com/slike/ro_image001.jpg


Uz to, treba znati da varoa, od odraslih pčela, za svog domaćina uglavnom bira mlade pčele koje hrane leglo, ali ipak, celih 20% varoa se opredeljuje za izletnice (Nestor Fernandez, Yves Coineau, 2007), što garantuje bolju disperziju varoe u druge pčelinje zajednice i opstanak vrste. To se najčešće događa prenosom varoe preko cvetova na kojima se varoe mogu da zadrže nakon spadanja sa pčele i više od 7 dana, ali i putem zaletanja pčela, kada pčela u povratku sa paše uđe u tuđu košnicu (J. L. Gould, C. Grant Gould, 1989).

 



Category: korisni saveti | Views: 1371 | Added by: pcelarstvo | Rating: 4.0/1 |
Total comments: 0
Name *:
Email *:
Code *:
Login form

News calendar
«  February 2009  »
SuMoTuWeThFrSa
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728

Search

Site friends

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0


Copyright PCELARSTVO © 2016