JUL – APIGUARD

Prva kutija Apiguarda (aktivna materija: timol) se stavlja u košnice najkasnije 15. jula. Jedini izuzetak jeste neka intenzivna paša u tom trenutku, mada Apiguard, tj. timol iz njega, ni teoretski ne može da uđe u med u količini koja nije dozvoljena za konzumiranje, čak je taj nivo i 50 puta ispod limita. Kašnjenja u davanju ne sme biti, ili će štete od varoe biti vidljive. Razlog leži u činjenici da je Apiguardu od stavljanja prve kutije do uklanjanja glavnine varoe iz košnice potrebno 30 dana delovanja. Nikako ne treba podleći iskušenju da se upotrebi samo jedna kutija, jer ona obara svega 30-40% varoa. Pun efekat se postiže isključivo sa dve kutije, baš kao što i uputstvo nalaže.

UPOZNAJTE TIMOL DA BI GA BOLJE RAZUMELI

Timol (C10H14O, 5-methyl-2-isopropyl-1-phenol ili 3-hydroxy-p-cymene) je fenolni derivat cimena. On je isparljiv monoterpenoid, koji je prirodni sastojak lekovite biljke majčine dušice (Thymus vulgaris). Nalazi se i u mnogim drugim biljkama i sastojak je njihovog esencijalnog ulja, uglavnom zajedno sa svojim izomerom po imenu karvakrol (carvacrol). Molekulska masa timola je 150,218 g/mol. Rastvorljivost u vodi je svega 0,1 g/100 g. Tačka ključanja je 233 °C, tačka topljenja od 48 °C do 51 °C. Pritisak isparenja timola iznosi 0,04 mm Hg na 20 °C. Ostale tehničke informacije o timolu možete naći na sajtu http://www.chemindustry.com/apps/chemicals.

Timol nije ni mutagen ni genotoksičan (Azizan, 1995; Stammati, 1999; Zani, 1990; Tsutsui, 1987). Ima 20 puta jače antiseptičko dejstvo od fenola, a za razliku od njega ne izaziva iritaciju mukoze. 
Inače, sintetički timol nije jeftin kao što je to bio pre 10 do 20 godina. Naročito je skup prirodni timol ekstrahovan iz biljaka. Cena 10 ml timola u esencijalnom ulju majčine dušice na tržištu staje čak 34,75 $. Prema Francu Šivicu, sintetički timol nije toliko skup ako se nabavlja u većim pakovanjima, na primer u vrećama od po 25 kg. Prema njegovim informacijama, svetska cena jednog kilograma timola je oko 17 evra. 
Timol je sastojak različitih vrsta hrane i začina u količini od 0,02 mg/kg do 100 mg/kg (De Vincenzi, 1991; Gracco, 2002). Timol nije toksičan za ljude. U Evropskoj Uniji dozvoljeno je da se nađe u hrani maksimalno 50 mg/kg. Timola ima u mnogim biljkama. Jedna od upotrebljavanijih je origano, a u meksičkom origanu (Lippia berlandieri Schauer) ga ima 3–10 g/kg (Nurhan Turgut Dunford, Ramon Silva Vazquez, 2005). Origano (mažuran) je "rodbinski" jako blizak majčinoj dušici. Italijanski origano je zapravo biljka nastala ukrštanjem slatkog marjorama (Origanum marjorana, jedna od 50 vrsta origana) i oregana (Origanum vulgare), otpornija je na hladnoću i ima blažu aromu. Svi marjorami su origano, ali pošto je rod origano, treba znati da svi origano nisu marjorami. Svima je dobro poznato da se u suzbijanju varoe koristi i mažuranovo ulje (dobija se od slatkog marjorama, oko 6,2 g od 1 kg sveže biljke), uglavnom u kombinaciji sa mravljom kiselinom. Kombinacija timola i mravlje kiseline je poznata i u Srbiji (nekada je bio registrovan preparat Timovar®). 
U esencijalnom ulju majčine dušice nalaze se, pored timola, i druge lekovite materije. Sve zajedno se koriste kao pomoćna terapija akutnog i hroničnog bronhitisa. Opravdanost takve primene dokazala su i klinička ispitivanja (G. Knols, 1994; R. Meister, 1996; H. Matthys, 2000). Danas se nalaze u komercijalnom preparatu Bronchipret®™ (zajedno sa ekstraktom jagorčevine), u čijoj jednoj tableti ima 1,08 mg timola. Na Univerzitetu u Erlangenu (Nemačka) sprovedena su istraživanja o uticaju ovog leka na ljude (Claudia Kohlert, 2002). Ekstrakt majčine dušice ima dozno zavisni antiinflamatorni (protivupalni) efekat kod edema, dokazano je i baktericidno (ubija bakterije) i bakteriostatsko dejstvo (sprečava rast bakterija) na mnoge gram pozitivne i gram negativne bakterije (M. Marino, 1999). Pored antibakterijskog, antigljivičnog i antioksidativnog dejstva, nedavno je ponovo potvrđeno značajno antiinflamatorno delovanje timola (Pier Carlo Braga, 2006, Odeljenje za farmakologiju Medicinskog fakulteta u Milanu, Italija), te ga autori vide kao moguću veliku pomoć u kontroli mnogih zapaljenskih procesa tokom raznih infekcija. Autor je iste godine, ali u drugom radu, utvrdio i značajno antioksidativno delovanje timola na ljudske ćelije. 
Esencijalno ulje majčine dušice smanjuje brzinu razmnožavanja mnogih bakterija, u koncentraciji od 50–400 mg/kg. Nedavno je utvrđeno antibakterijsko delovanje esencijalnog ulja majčine dušice, ali i samog timola u vidu isparenja, na patogene bakterije u disajnom stablu čoveka (S. Inouye, 2001), dok ulje ima i antivirusno delovanje na virus gripa i respiratorni sincicijalni virus (U. Schwenk, 1998). Takođe je dokazano i antioksidativno delovanje esencijalnog ulja majčine dušice i timola u različitim tkivima kod pacova (K. Youdim, 1999). Grupa naučnika (M. A. Botelho, 2007) je pokazala da je timol veoma uspešan u suzbijanju mikroorganizama nepoželjnih u usnoj duplji (Candida albicans; Streptococcus mutans, mitis, sanguis et salivarius). 
Timol suzbija rast bakterija kao što su Salmonella typhi murium i Staphylococcus aureus (Juven, 1994) i gljivica kao što su Aspergillus flavus (Mahmoud, 1994) i Cryptococcus neoformans (Viollon, 1994). Ako se timol doda hranljivoj podlozi u količini od 0,4–0,8 g/kg sprečava rast nekoliko vrsta patogenih gljivica (Zambonelli, 1996). 
Prema istraživanjima obavljenim u Cirihu (S. Shapiro, 1995) timol uspešno uništava bakterije u usnoj duplji Porphyromonas gingivalis, Selenomonas artemidis i Streptococcus sobrinus. Ekstremno brzo isticanje ćelijskog sadržaja u spoljnu sredinu izazvano timolom u skladu je sa njegovim membranotropnim efektom. Istraživanja pokazuju da je razaranje ćelijske (bakterijske) membrane zapravo glavni mehanizam delovanja timola, što potvrđuje i Jeremy Owen (2006) iz Engleske, koji dodaje da timol kod varoe vrši denaturisanje proteina u ćelijskoj membrani ćelija varoe, tako ih razarajući. Slično tvrdi i Helander (1998), koji potvrđuje da dejstvo timola protiv bakterija rezultira razgradnjom ćelijskih membrana uz oslobađanje ćelijskog sadržaja i sledstveno razaranje bakterija, a na sličan način razgrađuje i hife gljivica (Zambonelli, 1996). Kod Streptococcus sobrinus timol izaziva smanjenje unutarćelijskog sadržaja ATP-a (adenozin trifosfat), dok kod Porphyromonas gingivalis još i inhibira puteve njegovog stvaranja (S. Shapiro, 1995), a sve ovo čini verovatno i zato što povećava propustljivost citoplazmatske membrane za ATP kod bakterija (Robert N. Rice, 2001). Nakon razaranja Streptococcus sobrinus javljaju se relativne promene transmembranskog potencijala preostalih bakterija, verovatno kao sekundarni efekat, zbog curenja unutarćelijskog sadržaja u spoljnu sredinu (S. Shapiro, B. Guggenheim, 1995). 

Max Watkins iznosi podatak da je zapaženo da timol utiče i na suzbijanje evropske i američke truleži, ali da se ne može nazvati lekom za ove bolesti, jer samo delimično deluje na njih. Ipak, kanadski istraživač Peter G. Kevan (1999), tvrdi da se pokazalo da ne samo da timol ima uticaj na suzbijanje američke truleži, već da to imaju i ruzmarinovo, origanovo, limunovo, eukaliptusovo i lavandino ulje, ali i cimet. Ovo treba uzeti samo kao informaciju i ne eksperimentisati nekontrolisano, jer nijedno esencijalno ulje nije bezazleno. Naučnici su dodavali eterična ulja u sirup 1:1 i došli do podataka koje doze mogu skratiti život pčelama. Dok mentol ni u vrlo velikim dozama ne može da ubije pčele (Peter G. Kevan, 1999), druga ulja imaju određenu srednju smrtnu dozu LD50: za cimet je 150 mg/kg, za karanfilić 200 mg/kg, za timol 100 mg/kg (ili 1 g na 10 kg sirupa). 
Slučajni pokazatelji ukazuju da timol može da suzbija nozemozu kod medonosne pčele (Brown, lična zapažanja). Tokom perioda od 20 godina, pčele su preko zime hranjene šećernim sirupom koji sadrži 0,44 mM timola kao konzervansa. Tokom tog perioda, u ovim društvima medonosne pcele nozemoza nije zabeležena. To je zaintrigiralo mnoge naučnike, pa se krenulo sa istraživanjima. 
Zrele spore nozemoze imaju tri spoljna omotača: egzospora, endospora i citoplazmatska membrana. Timol probija omotač spora i razara citoplazmatsku mebranu spora nozemoze i sprečava njihovo klijanje (Robert N. Rice, 2001). On je dokazao i da timola ima u nektaru i polenu velikog broja biljaka i da je vrlo verovatno da su on i njemu slična jedinjenja iz nektara i polena zaslužni za smanjenje šteta od nozemoze krajem proleća i tokom leta. 
U Grčkoj je tokom 2003. i 2004. godine, A. Papachristoforou ustanovio da timol ima izvesno dejstvo u suzbijanju razvoja krečnog legla čiji je izazivač gljivica Ascosphaera apis. U eksperimentu je korišćen preparat Apiguard (infekcija se smanjila za 53,9% upotrebom samo jednog pakovanja preparata). Za ovo istraživanje znam od 2005. godine, ali moram da priznam da sam bio skeptičan. Međutim, kada sam 2006. godine stavio Apiguard u košnice, odmah sutra sam otišao da vidim koliko je varoe palo. Dotle sam smatrao da na mom pčelinjaku nema krečnog legla, jer ga nisam primetio više od 10 godina unazad. Ali, u fioci ispod mrežaste podnjače kod dve zajednice sam našao po tridesetak mumija krečnog legla. I to za manje od jednog dana delovanja timola. 

Timol je toksičan za varoe (Lindberg, 2000). Zato se timol širom sveta sve više koristi protiv varoe (F. Chiesa, 1991; Gregorc, 1996; Sammataro, 1998; A. Imdorf, 1999; Calderone, 1999; Lindberg, 2000; Fassbinder, 2002), ali i protiv trahejnog parazita Acarapis woodi (Calderone, 1997; Ellis, 1997). Medonosne pčele su tolerantne na upotrebu timola (Imdorf, 1995). Timol pozitivno utiče i na higijenu zajednice (Jérôme Trouiller, 2004). 
Timol je prirodni sastojak meda, i ako se u njemu nalazi u količini od 1,1 mg/kg ili manje, nema uticaja na ukus meda (Bogdanov, 1998). Prema drugim istraživačima, timol ne menja miris meda sve dok ne pređe granicu od 2 mg/kg (Richard, Multon, 1985), što sigurno zavisi i od vrste meda. Ako se primeni tokom paše, njegovi ostaci u medu, koji i inače nisu postojani, neće preći granicu prirodnog nivoa timola u medu (Bogdanov, 1998). 
Timol se protiv varoe počeo da koristi skoro pre 30 godina, ali je bilo dosta problema sa njegovom primenom. Uglavnom su pčele posipane timolom u prahu. Ali, timol ima osobinu da na visokim temperaturama naglo isparava. Tada se isparenja timola nađu u vazduhu košnice u previsokoj koncentraciji koja smeta pčelama. Pčele su umele da napuste gajenje dela legla, mlado leglo je stradavalo, pčele su čak napuštale košnicu. Najveći problem je bio taj što je timol u takvim koncentracijama izazivao tihu ili masovnu grabež na pčelinjaku. Iz tih razloga, potpuno je napušten sredinom osamdesetih godina prošlog veka. 
Retki entuzijasti su mu se povremeno vraćali tražeći rešenje za regulaciju njegovog nekontrolisanog isparavanja (čuveni Frakno timol ram koji je izumeo Franz Knobelspies, 1997). Istraživači iz Portugalije, H. Garcão, R. Álvares i M. Vilas-Boas (2005) došli su na ideju da timol ugrade u satnu osnovu. Posle ubacivanja takvih osnova u košnicu, dobili su veće padanje varoe od prirodnog opadanja za 3 do 10 puta. Bolje su se pokazale dve satne osnove sa po 9 g timola u svakoj, nego jedna sa 18 g. 
Međutim, timolu i drugim materijama koje suzbijaju varou, a ne zagađuju pčelinje proizvode, zvanično su se vratili i naučnici 1998. godine, kada je osnovana Evropska radna grupa za integralnu borbu protiv varoe. Okuplja vodeće svetske naučnike koji se bave varoom. Prilikom svog nedavnog gostovanja u Srbiji (2006), član ove grupe, Antonio Nanetti, je jasno i glasno saopštio da je zvanična preporuka ove radne grupe sledeća: Pčelarima je za suzbijanje varoe danas sasvim dovoljan jedan od preparata na bazi timola u avgustu i oksalna kiselina zimi, kada nema legla. I ništa više. I zaista, ovakav koncept je potpuno održiv u praksi i već pokazuje odlične rezultate. Prolećni tretman je apsolutno nepotreban. Jedino u krajevima gde je gustina naseljenosti košnica na malom prostoru velika, pa je povećan i ulazak varoe u košnice sa strane (putem cvetova, trutova, naletanjem pčela, takozvana reinvazija), treba tretirati odgovarajućim sredstvom odmah nakon vrcanja bagremovog meda. 
U svetu su registrovana tri preparata na bazi timola kod kojih je problem njegovog nekontrolisanog isparavanja uglavnom rešen. To su italijanski Api Life Var®, švajcarski Thymovar® i britanski Apiguard®. Samo je Apiguard® (u daljem tekstu Apigard) dostupan srpskim pčelarima i to od avgusta 2006. godine, kada je po prvi put uvezen (od 2006. ima i dozvolu za upotrebu u Srbiji). Ovaj preparat odlikuje fantastična prednost nad nekim drugim preparatima na bazi timola, jer je kod njega problem nekontrolisanog isparavanja rešen na najbolji način. Kontrola isparavanja je dovedena do savršenstva. Iz iskustva mogu odgovorno da kažem da tokom avgusta 2006. čak ni na 39 °C, uz izloženost košnica direktnim sunčevim zracima, nije došlo do bilo kakve negativne pojave. Takođe, tokom jula i avgusta 2007. godine, temperature su dostizale i 44 °C, pa problema nije bilo. Naravno, zbog poznate sklonosti timola da ponekad provocira grabež, treba naglasiti da tokom tretiranja timolom u bilo kom obliku (naročito tretmanima u kojima se timol primenjuje na neki od zastarelih – primitivnih načina), ne treba sprovoditi apitehničke mere koje mogu pomoći provociranje grabeži (prihranjivanje, dugo otvaranje košnica tokom bespašnog perioda i slično).