Alpska košnica - 17 December 2008 - PCELARSTVO
 
Sunday
11.12.2016
12:57
Welcome Guest
RSS
 
P C E L A R S T V O
Main Registration Login
Site menu

News topics
kosnice [13]
vrste kosnica
pcele [1]
vrste pcela
medonosno bilje [0]
korisni saveti [20]

Main » 2008 » December » 17 » Alpska košnica
Alpska košnica
20:13


Autor: Slobodan Ž. Janković

 Alpska košnica Rože Delona, obzirom na sve karakteristike, može se uvrstiti u novi tip višespratne košnice.

          Konstruktor, Rože Delon, pčelari sa više od 1000 ovih košnica, koje je rasporedio u više kolonija na Alpima, u prečniku od 120 km. Sam se brine o kompletnom pčelinjaku.

          Po tvrdnji konstruktora, prinos meda po košnici nadmašuje prinose koji se ostvaruju u najzastupljenijim košnicama, što se posebno odnosi na godine u kojim su uslovi za medobranje loši. Tako navodi primer, da je jedan pčelar u Karpatima, 1988 godine, od 50 DB košnica dobio u proseku po 2 kg, dok je u Alpskim imao prinos po 22 kg meda po košnici. Pored toga, kako navodi, u Alpskim košnicama izgrađeno je po tri nastavka saća (24 rama - 1 ram ima površinu saća koja je jednaka ½ površine DB satne osnove), dok u DB košnicama nije izvučena ni po jedna satna osnova.

Moje iskustvo potvrđuje prednosti ove košnice u uslovima slabije paše. U uslovima bogate paše potrebno je neprekidno prisustvo na pčelinjaku, da  ne dođe do rojevog nagona, jer se medišta brzo pune, a sama košnica, računajući i postolje, sa 6 nastavaka dostigne dosta značajnu visinu. U tim uslovima, potrebno je preduzeti potrebne mere za osiguranje košnice od preturanja, pošto ima dosta malu oslonu površinu. Osiguranje od pada se može rešiti na razne načine.

Rože Delon je problem nestabilnosti rešio postavljanjem po 4 košnice na zajedničkoj podnjači, pod jednim zajedničkim krovom, i fiksiranjem gredica za pričvršćenje košnica, za dva betonska bloka dimenzija 200x200x400 mm, koje delimično ukopava u zemlju.

Mali gabariti tela ove košnice su, sa druge strane značajna prednost, jer npr. kompletno telo sa medom ima težinu od oko 16 kg, od čega je oko 11 kg med. Pčele veoma brzo grade saće, a takođe i velikom brzinom pune nektarom. Med brzo sazreva. Razmera ramova utiče na njihovu čvrstinu, pa i pri većim brzinama centrifugiranja ne dolazi do pucanja saća.

Razmere košnice pogoduju selidbi u svakom pogledu. U ovoj košnici, pčele zaista čudesno dobro zimuju. Uostalom i razmere kočnice dosta su blizu prirodnom staništu pčela u dupljama. Pored svega navedenog, treba navesti da upravo zbog svojih gabarita, na istoj površini se može razmestiti veći broj Alpskih u odnosu na druge tipove košnica.

Na slici 1. prikazani su sastavni delovi Alpske košnice, sa nešto izm-enjenim nekim detaljima konstrukcije.

 

 

 

 

 

 

-        Standardno, sastoji se od:

Hranilice (C), vidi i sliku 2., koja je istovremeno i poklopna daska, a sastoji se od tri drvena elementa dimenzija 100x300x25 mm, ugrađena u okvir spoljnih dimenzija tela i preseka letvica 22x22 mm. Na svakom elementu je, sa prednje strane urezan po jedan žleb širine 10 i dužine 20 mm, za prolaz pčela do sirupa, koji se nalazi u kanalima dimenzija 22x240x20 mm, i kojih na svakom elementu ima po tri. U zimskom periodu, u hranilicu se upresuje medno-šećerna pogača, prekrije vrlo tankom plastičnom folijom i postavi u preokrenutom položaju za 180 stepeni, tako da je pogača odmah iznad satonoša. Umesto ovog rešenja moguća je primena klasične poklopne daske, sa otvorom za hranilicu.

-         Krov,  (A) spoljnih dimenzija 400x400x80 mm. Dobro je rešenje, da umesto daske, krovna ploča ima "sendvič" od dva lesonita i sredinom od stiropora debljine 20 mm. Obložen je aluminijumskom limom od otpadnih ploča koje se upotrebljavaju u ofset štampi.

-         Ventilaciona mreža (B) spoljnih dimenzija tela i visine 20 mm.

-       4 tela (D) unutrašnjih dimenzija 298x298 mm ako se primenjuje originalni ram sa slike 3, odnosno 306 mm, ako se primenjuje ram sa slike 4.

-         Podnjača (E), sa skupljačem polenovog praha, koji se aktivira povlačenjem okvira na kojem je rešetka skupljača ka letvici sa letom, čime se pčele prinude da u košnicu ulaze kroz rešetku skupljača.

-         Američka poletna daska (F)

-         U prevodu teksta koji sam ja dobio, stoji da je sastavni deo kočnice i kaseta koja "služi za obrazovanje matičnjaka i skupljanje pčelinjeg mleča". Ne navode se mere i nema slike (nema ih u opšte u pomenutom tekstu), ali pretpostavljam da je u pitanju prsten visine oko 70-80 mm.

-         Posebnost ove košnice su ramovi, koji se mogu raditi u dve varijante (slika 3 i 4.). Originalna varijanta je na slici 3, a modifikovana (ako se ne varam, od bugarskog pčelara, Koste Velčeva) na slici 4. U varijanti na slici 4. kompletan ram je od drveta (originalni ima drvenu satonošu i žičani okvir, od žice debljine 3-4 mm i dužine u ispravljenom stanju od oko 750 mm), i konstruktivno tako rešen, da svodi vertikalno rastojanje između dva rama na svega 10-11 mm. Ukrštanjem ulica, putem okretanja svakog drugog tela za 90 stepeni (kako ja radim), pčele će, u donjem delu ramova, a naspram svake ulice, izgraditi satne jezičke i obezbediti da bez ikakvog međuprostora, prelaze iz tela u telo, iz jedne ulice jednog tela u bilo koju ulicu drugog tela.

 Naseljavanje košnice sa pčelama

Ako se ne raspolaže rojevima na ramovima, mogu se naseljavati prirodnim ili paketnim rojevima. Druga varijanta je preuzimanje društava iz nekog drugog tipa košnice. U ovoj varijanti (tako ja radim, kada nemam rojeva, a želim da naselim Alpsku), telo Alpske, sa ramovima u koje su ugrađene satne osnove, postavi se na lesonit koji dolazi preko plodišta košnice iz koje se društvo preuzima. Lesonit treba da ima otvor veličine unutrašnjeg otvora tela Alpske. Na tako formiranu košnicu postavi se prazno telo ili dva (zavisi od tipa košnice), i košnica zatvori. Kada pčele izgrade saće u dodatom telu, između njega i plodišta donje košnice se umeće drugi, a zatim i treći nastavak. Kada pčele izgrade saće i praktično formiraju gnezdo u novoj košnici, uklanja se košnica iz koje je izvršeno preuzimanje društva, a nova košnica, u potpunosti formirana ostavlja na istom mestu.


 

 

 

 

 

 

 

                         

U rano proleće

 

Ram sa medom

                     Roj

 Tehnologija rada

 Kada počne cvetanje prvih medonosnih biljaka, dodaje se treće telo (ako je u jesen uklonjeno), koje je ispunjeno izvučenim saćem, i to na podnjaču ispod gornja dva. Na ovaj način stvara se bolji toplotni režim, što omogućava da matica intenzivnije polaže jaja.

Četvrto telo se stavlja, po pravilu u stabilnoj paši, između gornja dva tela. Po izgradnji saća u tom telu, dodaje se peto telo, opet ispod najvišeg, kao četvrto iznad podnjače. Posle izvlačenja saća i u ovom telu, dodaje se šesto telo, ali sada između trećeg i četvrtog. Ovim dodavanjem šestog tela, takođe sa satnim osnovama, bez upotrebe matične rešetke, ograničava se matica u tri nastavka i istovremeno sprečava ulazak u rojidbu. Gore je izložena (bar prema prevodu koji ja posedujem) originalna tehnologija Rože Delona i do ovog dela je i ja primenjujem).

U nastavku teksta stoji: «U ovako konstruisanoj košnici odmah postoji mogućnost da se jedno telo iskoristi kao nukleus. U tom slučaju teško je se odreći načina za smenu matice koji izlaže Rože Delon. Njega dalje ne interesuje otkrivanje stare matice. Odmah smanjuje leglo za jedno telo i postavlja ispod donjeg tela kasetu, dovodi produktivno društvo u rojevo stanje, tako da ga prinuđuje da izvuče matičnjak. Radi toga, telo sa matičnjacima se dobro zatvori, odozgo i odozdo, i postavlja na mesto gde će se izvršiti oplodnja matice. Kada mlada matica počne da polaže jaja, telo se postavlja  ispod najvišeg mednog tela košnice u kojoj smo odlučili da zamenimo maticu. Izvršava se tiha zamena, koja je u praksi Rože Delona stoprocentna. Pre glavne paše, osnovno društvo se pojačava  još jednim  telom sa leglom».

Umesto navedenog u gornjem stavu, ja postupam na dole navedeni način.

Na dan početka glavne paše, sav med uklonim  i izvrcam. Matici   ostavim dva nastavka sa zatvorenim leglom, izgrađenim saćem i po jednom satnom osnovom u sredini svakog tela. Sav višak, uglavnom otvorenog legla, sa pčelama koje se nalaze na tim ramovima, postavljam u posebne košnice “akumulatore”, (kako to inače radi Vladimir Hunjadi iz Novog Sada - objavljeno više puta u časopisu “Pčelar”), radi dobijanja vrlo kvalitetnih matičnjaka, u za to najpogodnijem trenutku - bagremovoj paši. Sve matice, u svim društvima koja trenutno imam, su prošle godine dobijene primenom navedenog metoda, i sudeći po dosadašnjem razvoju i vrlo uspešnom prezimljavanju su zaista kvalitetne. Kao treći, postavljam nastavak sa satnim osnovama, a zatim još dva, sa izgrađenim i izvrcanim nezaleganim saćem. Novi nastavak, podbacujem u zahtevanom trenutku, ispod tela u kojem je nektar. Ako se ovako formirana košnica ispuni medom i nektarom, oduzima se i centrifugira zatvoreni med i kasnije na isti način vraća prazan nastavak. Po završetku pašne sezone, košnicu svodim na tri nastavka. U tako formiranoj košnici, u gornjem telu se dopunjuju zalihe hrane, u srednjem stvara i izvodi leglo, a u donjem pčele uglavnom deponuju cvetni prah. Kasno u jesen kada se izvede i poslednje leglo, i formira klube u srednjem telu, zavisno od jačine formiranog društva, donji nastavak uklanjam ili ostavljam.

          Još neke napomene

           Alpske košnice (upravo zbog svoje veličine), pored navedenog, mogu se koristiti i za proizvodnju matica, na način kako to radi Rajko Pejanović iz Šapca – kako to on kaže “sopstvenom metodom kontrolisanog rojenja” – videti “Beogradski pčelar”, 6-7/2003, str. 152. Navedeni autor u te svrhe upotrebljava nešto manje košnice sa 6 ramova, u kojim površina saća jednog rama odgovara približno ½ LR rama.

          Ja ove košnice koristim i za čuvanje - prezimljavanje mladih matica, tako što u jednoj košnici sa 4 nastavka, pored osnovnog društva, koje je u dva tela, u preostala dva tela čuvam još po jednu maticu u svakom posebno. Po upotrebi matica, ako su potrebne u rano proleće, spajaju se sve preostale pčele, u jedno društvo, sa tri nastavka, a višak ramova sa medom, (veoma pogodni zbog svoje veličine), umesto eventualno potrebnih pogača, dodajem u prostor između krova i poklopne daske, a na otvor veličine male plastične hranilice, društvima u Farar košnicama.

          Zaključiću sa ocenom da se ovim simpatičnim košnicama, može uspešno pčelariti, posebno u brdsko-planinskom području, ali i svim ostalim - nižim predelima, gde i ja pčelarim, posebno u uslovima stacionarnog pčelarenja, kada u letnjem periodu i nema neke značajnije paše. Uostalom i pčelar, Lazić Miroslav iz Šapca, koji i proizvodi ove košnice, pčelari sa oko 200 Alpskih košnica.   

Category: kosnice | Views: 2381 | Added by: pcelarstvo | Rating: 4.0/1 |
Total comments: 0
Name *:
Email *:
Code *:
Login form

News calendar
«  December 2008  »
SuMoTuWeThFrSa
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

Search

Site friends

Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0


Copyright PCELARSTVO © 2016